Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 1241

старелог и преживелог система хлебие продукције. Машинска производња хлеба даје и хигијеискији хлеб и знатно јевтинији. Берлин има 2769 машинских пекарница. Истина многе су са капацитетом испод хиљаде хлебо^". Ми их имамо свега две. Према броју становништва требало би да имамо десетак већих. Главно је да Београд захтева здрав и јевтин хлеб, и да пред тим његовим праведним и социјалним захтевима имају да падну сви други сентиментални обзири. Нема здравља., ни хигијенског хлеба без његове машинске израде. Београђани би само тада јели чист и јевтинији хлеб, пекарски радници би били иод несравњено бољим условима рада. На.јзад, Београд би изгубио карактер турске касабе, који му без његове кривице дају ових 380—400 пекарница са ћепенцима. Питање снабдевања Београда здравим млеком Кад је реч о исхрани млеком са гледишта социјалне политике онда тежиште питања не лежи ни у болесницима, који без њега не могу ни да се замисле, ни у огромном делу становника, који га употребљавају за храну, нарочито за доручак, — него у деци, у оним великим фалангама нашега подмлатка од одојчади до трогодишње деце, којима је оно готово искључива храна и о чијим се здравственим темељима мора водити рачуна, јер они су у крајњој линији темељи државе, још више — темељи расе! Кад се ствар посматра са тог гледишта, онда се организација исхране млеком појављује као једно од најважнијих питања социјалне и комуналне политике. Не можемо, објективности ради, да овде не истакнемо у истини експедитиван и прогресиван рад Београдске општине у овом питању. Она је не само у питању хлеба заузела један потпуно правилан став, него је и у проблему снабдевања млеком приступила енергичном проучавању целога сплета претходних питања, која су у вези са проблемом варошког снабдевања млеком. После језивих открића једне социјалне анкете о снабдевању Београда млеком, коју је писац ових редова извршио по налогу претседништва Београдске општине и после свестране студије овог проблема —- одлучила је Београдска општнна да подигне Централну млекару на бази последњих проналазака технике о пастеризацији млека. И сада питање млека у Београду има да уђе у своју завршну фазуИзвесно да само још код нас у Југославији , и даље на Оријенту, постоји овај примитиван и у основи ружан начин снабдевања вароши млеком. И дан дањи читаве армије прљавих млекаџија на блатњавим двоколицама свакога јутра нлаве београдске улице и

у улубљеним кантама, са којих се још није осушила вода са прве чесме или сумњивог бунара иза трошаринске станице, иду од куће до куће и продају млеко. Тај очајни и прљави систем торбарења млеком у Београду, то је скоро званични систем, усвојен дугогодишњом праксом, као свети и неизменљиви закон! Лишени сваке систематске контроле, јер она је доиста и неизводљива над две хиљаде млекаџи.ја, колико их данас има Београд — ми пијемо у Београду најгоре, најнездравије и најскупље млеко! Под овим системом продукције и снабдевања нити се врши, нити се може вршити ни санитетско-хигијенска контрола над млекаџијама, који га продају. ни над млеком, кога Београд пи|е. Ако критика има свој га180п с1'е1ге не у одрицању свега, него у констатацији онога што неваља, и у давању лека ономе чему се може помоћи, а она извесно само тако и има свог позитивног смисла, онда се мора отворено признати да је при садашњем систему продукције и продаје млека апсолутно немогућа свака озбиљна и стална санитетска контрола, нарочито контрола не по форми него у пуном и правом обиму. Колики би и какав општински апарат тоебао да оедовно контролише ветеринарски 10000 до 15000 крава. лекарско-хигијенски 3—3500 произвођача и препродаваца и више од стотине хиљада килограма млека. унетог на стотину разних тачака Београда?! А да се пуна контрола над млеком мора ла распростре у свима правцима, које тражи 1звна хигијена, јасно је до очевидности. Краве не само да могу бити заражене, и као такве преносиоци путем млека многих болести којима су и људи подложни, (као туберкулозе. црног поишта. срдобоље, шапа, малтеске гоознице и т. д- Доцнишм загађивањем самог млека поеноси се још и трбушни тифус, шарлах, диЉтерија. колера, септична ангина. и пазне кожне заразне болести). У Немачкот и Р.нглескоп где се врше пелцовања крава туберкулином, вакцинација противу дизентерије и др., где санитетско-ветеринарске власти врше најстрожију контролу и полумесечни преглед над здрављем крава-музара, хигијенским стањем штала и т. д. утврђено је да има око 15% туберкулозних и болесних крава- У Италији 28%, у Румунији 34%. А код нас у Јужној Србији, Санџаку, Тимочкој области и нешто Црне Горе — тај се проценат диже до страховите висине, често до 40% ! Медицинска наука је статистички утврдила да се млеком од туберкулозних крава за.ражава преко 42% деце, којима се оно даје са недовољном опрезношћу и пастеризацијом. Ова је истина утврђена и аргументом а соп(;гапо у оним државама у којима је заведена принудна пастеризација млека, јер је у тим државама проценат оболења деце од