Општинске новине

Стр. 124 6

ОПШТИНСКЕ НОВИНЈЕ

вано је по 6.— дин. једно парче, што би за целу лубеницу изнело 48.— дин. или 1000% скупље но што јој је пијачна цена. Београд нема установе за јавну исхрану као што је загребачка општинска „Прехрана", која за јевтине новце пружа дневно народу 10.000 порција добре и здраве хране. Отуда долази да је живот у београдским ресторанима скупљн и неподношљивији но игде. Отуда долази и то, да чим опада потрошња главне и рационалне хране, расте потрошња оне споредне или сасвим излишне и нерационалне. Последњих десетак година потрошња кромпира и алкохолних пића расла је све више, а тако исто и дувана који се такође, на жалост, убраја у наше важне животне потребе. Потрошња меса, масти, поврћа, воћа и млека опала је код нас са 37.6%. Из досадашњег излагања видели смо: 1) да је потрошачка моћ београдског грађанина опала због економске кризе и скупоће живота. 2) да претерана скупоћа, неразумна и економски необјашњива, влада суверено београдским тржиштем; 3) да се наш свет нерационално храни, јер не уноси у организам ни приближно утврђену количину храњивих састојака; а у организам уноси све већу количину алкохолних пића и безвредносне хране; 4) да тај стални и хронични дефицит у беланчевинастој храни, витаминској и калоричној води неминовно дегенерацији широких маса нашег грађанства. Фалсификовање животних намирница. Поред ове нечувене скупоће хлеба, меса, поврћа и млека као најглавнијих човечијих намирница — Београд болује од једне своје специјалне болести, од фалсификовања ове и без тога прескупе хранеНаш јавни живот пати од оскудице професионалног морала. У сулудој трци за зарадом и профитом свет одлази до варварства и злочина противу народног здравља. Код нас се фалсификује: кајмак —■ сиром; млеко ■— водом, травама, брашном; мед — водом; маст — лојем; алева паприка — млевеном црвеном циглом; восак — церезином; сапун ■—• млевеним белим каменом; кафа — печеном смоквом и наутом; сецкано месо — цревима и џигерицом; ђон — папундеклом итд., и т. д. Последице су овога недогледне. Не само незаконито оштећење потрошача, не само убијање угледа нашој трговини, него и неизбежна. опасност по опште здравље наших грађана. Ми томе нисмо стали на пут. Чак нисмо ни покушали. Код Француза (на чије се примере радо сви ми позивамо) и општина, и држава, и читаве приватне организације боре

се против фалсификовања животних намирница и других националних продуката. Французи од свога релативно рђавог 1рожђа створили су вино најбоље на свету; ми од одличног грожђа имамо врло рђаво вино, бар оно које су незајажљиви апетити за незаконитом зарадом удесили. У Француској то је резултат опште свести грађана и једног драконског закона, немилостивог за сваког оног који француско вино, као један од најважнијих националних привредних артикала, покушава да квари, разводњава и фалсификује. Код нас напротив, општа грозница за брзом и лаком зарадом, нестабилност привреде, где се за дан губи све или добија све, и где општа трка за профитом иде до безумља и злочина —• допуштају све: и хајдучке цене, и варалачке фалсификате, и криве мере! Рад општине на обарању цена Као што смо рекли раније, од проблема исхране, од његовог правилног решења зависи огромним делом здравље грађана и њихов социјални просперитет. А проблем исхране дужна је на првом месту да реши Општина преко свога апровизационог отсека. Треба видети само бечки апровизациони отсек па се запањен савршенством његове организације дивити пред напорима и успесима једне у истини експедитивне комуналне институције, која зна шта хоће и у остварењу свога великог социјалног програма иде храбро напред не обзирући се ни на клетве једних, ни на претње других. Као једна од првих и најпречих мера код нас био би нов закон противу скупоће. Ранији закон показао се гломазан, компликован и без унутрашњег живота. Закон треба да кодифицира осећаје народне у једном смислу. Чим је он компликован, бирократизиран у погледу тужбе и доказних срестава, ои је самим тим изгубио сваку могућност да се у животу афирмира. Деведесет од сто грађана наших не знају данас за садашњи закон противу скупоће, а ни 1 % не користи се њиме. Ми одлазимо тако далеко, да верујемо, да у току ове године, када је вештачки подигнута скупоћа достигла неподношљиве размере, ни један једини иесавесни трговац није осуђен по њему. Закон о сузбијању скупоће у главним линијама требао би да садржи и регулише следеће моменте: Чл- 1: Ко продаје скупље него што је то максимирањем цена одредио стручни одбор при апровизационом отсеку општине, казниће се: први пут од 50 до 500 дин.; други пут од 500—10000 динара; трећи пут затварањем радње за годину дана.