Општинске новине

Г>г. Мвлан К. Д. Глпвипић референт Министарства Просвете Градови у зеленилу

У свима великим градовима наглим нагомилавањем становништва са села наступио је неред у малим становима. И ту је почетак оних хаотичних прилика у грађевинском организму модерних градова. У ранијим вековима трговац и занатлија становали су у истој кући, где им је и радња и радионица била. Данашњи трговац и данашњи занатлија и раденик иду у радњу, радионицу и фабрику. У садање доба извршена је деоба крајева за становање и за рад. Пошто је ова деоба морала да се изврши врло нагло, а није било згодних узорака за мале куће за становање, а баш никаквих узорака за разне радионице и фабрике, морали су се појавити они чудни облици грађевина, које видимо у новим крајевима свих великих градова, па и нашег Београда. И антички Рим са својим становништвом од 1—2 милиона душа показивао је у царско доба сличне грађевинске незгоде као што их видимо у данашњим великим градовима. С једне стране отмене палате и куће виших класа становништва и велика раскош при подизању јавних, монументалних грађевина, а на другој страни могле су се видети најжалосније слике станова средњег и нижег сталежа грађана, који су се налазили у великим, вишеспратним касарнама за издавање под кирију, које су се звале „инсуле". У царско доба у Риму је било око 46.000 инсуле-а, а патрицијских кућа око 1800Све заплетеније питање станова довело је најзад у самом Риму до побуне по становима. И поред ових побуна нису се у ангичком Риму могли одлучити на решавање овог питања о малим становима по извесном плану, већ су пустили да и даље спекулације са земљиштем и кућама потпуно овладају снабдевањем становима за средњи и нижи сталеж грађана. Све се ово догађало у времену сјајних техничких напредака у погледу снабдевања градова водом, грађења путева и грађења огромног канализационог дела у Риму „клоака максима". У најновије доба предлагали су урбанисти, с погледом на економске прилике, да се

уведе тзв. мешовито грађење: у великим градовима на улицама јаког саобраћаја, у сразмери према ширини улице подижу се високе вишеспратне куће, а у унутрашњости овог великог квадрата, који је испресецан узаним улицама за становање, подижу се ниже куће за једну, две или три породице. Овај нанин грађења који је у погледу економије врло пробитачан, а у урбанистичком смислу даје врло лепа и погодна решења налази се већ једном у раније доба у неколико оствареп. Јаков Фугер сазидао је 1519 године у Аугсбургу за своје ткаче тзв. „Фугерај", насеобину малих станова, која се и до данас добро очувала. Насеобина се састоји од једноспратних кућа, које под једним кровом имају по два стана. Куће су поређане на шест улица у унутрашњости једног дубоког грађевинског блока, који је од осталог града на свима странама одвојен једним зидом и може се затварати на четири капије. По странама правих, не сувише широких улица налазе се ниске кућице сасвим сличне архитектуре, све с главним венцима у истој висини и заједничким кровом- Овај низ кућа добија ритмички акценат на угловима обичним степенастим гибловима, који маркирају крајње куће на улазу узаних побочних улица. Редна кућа за једну породицу практични.ја је од слободне куће у погледу мањих грађевинских трошкова, веће одбране од јаког расхлађивања и веће сигурности. У уметничком погледу пружа нам редна кућа за једну породицу преимућство затворених, карактеристичних уличних страна. Поједине типове кућа морамо јединствено по улицама да изводимо и то у ритмичком следовању, а уличне стране и уличне завршетке морамо градити као уметничке елементе уличног простора. Сва акција у модерно доба патрона, социолога, државника, филантропа, разних хуманих и кооперативних друштава, општина и државних власти труди се да свакој породици створи кућу или стан, који ће бити здрав, солидан и јефтин; јер се у садашње доба потпуно схвата утицај стана на здравље, физич-