Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1259

ке и моралне навике, као и на целокупан карактер народа. Питање о становима је од великог значаја у погледу морала, здравља и народног благостања. Оно је најважније социјално питање. Иако на први поглед изгледа скучено и специално, оно задире у најтежи проблем социалног живота. Литература о овом важном питању је скоро непрегледна. Књиге, ^рошуре, чланци у новинама, конгреси, закони, филантропске институције налазе се у изобиљу. Један сасвим нов свет који уопште није посто.јао пре друге половине 19- века. За решење ових питања о становима предлагани су разни начини. Једни предлажу, да се спречи скупљање људских маса у велике градове. Паметном политиком насељавања, да се људи поврате у поље, или да се заједно населе у малим заједницама у близини великога града. Други желе спекулацију с вредностима земљишта да зауставе и позивају зато државу у помоћ или измишљају нове методе, како би у томе и без државе успели. Трећи виде опасности великоградских хипотека и траже ограничење хипотеке на имање, унапређивање амо, .изационе хипотеке, која се не може отказ л и. Желе питање реалног кредита да поставе на нове основе. Четврти почињу решавање ових питања нацртом за изграђивање и покушавају да му даду такав облик, како би се све рђаве последице избегле. Пети желе го исто да постигну реформом грађевинских закона. Најзад шести верују да злу могу стати на пут побољшањем самог грађевинског деловања и траже да у школама за архитекте завлада нов дух рада. И сви они имају право. Теоријски посматрајући могла би се реформа станова почети по макојем горњем предлогу, изузимајући последњи, јер би он ост .о немоћан ако му не би одговарали и еко..омски и законски моменти- А практички посматрајући, само онда би се могла извести реформа станова, ако би се равномерно радило по свих шест предлога. Кад се тачније осмотри видимо код сваког од ових предлога толике многобројне тешкоће, које могу бити уклоњене једино концентричним нападом са свију страна. Наши преци нису боље становали од нас. ^опште горе су становали не само раденици већ сви сталежи. Луксуз је често био врло велики и врло префињен, али је много недостојало у угодностима. Данас ми од стана не тражимо само заклон, већ инстинктивно гражимо од њега још нешто више. У стану желимо наћи пријемљиво склониште, где наша душа и тело, после 'Звршеног дневног рада може наћи одмора; где нам се живот смеши у домаћој интимно'•"1 и У п Р и Јатељском кругу наших породичних ствари Склонипгге које осветл^ава сунче«а светлост и разведрава унутрашњи мир.

Посред кога можемо старити очекујући крај, пошто смо своју улогу извршили. Један град није само гомилање кућа за становање, већ је то један организам, који обухвата све установе људске заједнице. Овде не припадају само установе за заједничко издржавање и установе за заједничке културне потребе, већ овде долазе пре свега места за рад и индустријска постројења- Људи као Ховард и Фрич хтели су проблем великог града да реше, избегавајући га у неку руку. Они су држали да је овај проблем немогуће решити на подлози земљишних цена великог града и зато су предлагали да се оснивају нове насеобине на још незадуженом земљишту. Ове би насеобине обухватале потпуни независно све најглавније факторе једне општине, који би били омогућени у новим здравим групирањима јефтинсћом земљишта. Неколико ингересантних насеобина као Порт Сенлајт, Борневил, Есен, Барантен, Хелерау, Дурж и др. доказале су да се ова замисао може извести. Ипак ће се ове насеобине, поред све своје примамљивости у погледу нових могућности, моћи ограничено оснивати. Велики градови, који дугују свој постанак положају, што су на реци, морској обали или раскрсници путева и даље ће напредовати. Већина индустрије и привредних предузећа не може бити равнодушна, да ли леже у страни од постројења, која их везују с великим градом. Питање веза са средиштем активности, које је условљено географским приликама, остаје једно најважније питање. Из типа мирног осамљенога града, окруженог зеленилом, као што је Ховард један пример остварио у Лечворту и као што је још данас Хелерау код Дрезде, мораће се развити тип мале далеко истурене варошице, која ће са великоградским средиштем бити везана помоћу брзих железница. Људи се више не задовољавају да реформишу мале станове, већ почињу критиковати и само постројење великих градова- Реформатори желе да замене претрпане градове, где се радни народ гомила по нездравим становима, где је ваздух искварен и натопљен разним гасовима из фабрика, које су начичкане једна до друге, новим варошицама ограниченог пространства, где ће фабрике имати своје место на ивици поља. Скверови и паркови помагаће циркулацију освежавајућег ваздуха, који долази са поља. Куће ће бити опкољене цвећем, дрвећем, зеленилом. То би били градови у зеленилу, кошнице рада а у исто време оазе среће и задовољства. Велика индустријска предузећа следећи већ старом примеру Минхаузена, умножавају раденичке колоније. Постепено ове колоније су стварале све боље и боље типове, и можда најбољи пример имамо у Порт Сенлајт-у преко пута Ливерпула, у Борневилу близу Бир-