Општинске новине

Прилози за историЈу Бсограда; %ирђс Ссб. Рош, каиетан-инвалид На ДунаБСком Кеју септембра 1915 год.^)

„Војници! Јунаци! Врховна Команда избрисапа је наш пук из свога бројног стаља.. . Наш иук је жртвован за част Отаџбине и Београда .. . Ви немате више да се бринете за своје животе, који више не постоје ... Зато напред у славу... За Краља и Отаџбпну! Живео Краљ! .. Живео Београд!"**) 15. септембра 1915. године сви извиђачиофицири, који су били на служби у авијатичкој ескадрили команданта Витра код Београда, враћени су у своје раније јединице. Ово враћање извиђача-официра у њихове раније команде извршено је по наређењу Врховне команде, вероватно из разлога, што се ескадрила у то време повлачила са београдског фронта. Тада сам и ја враћен у своју ранију чету, (1. чету 2. бат. X. кадровског пука) са којом сам већ рани.је командовао осам месеци и радио на утврћивању савске и дунавске обале као и острва Хује. 16. септембра други батаљон X. кадров. пука под командом мајора, г. Драгутина Гавриловића, примио је у одбрани Београда отсек потпорнице: цео Доњи Град, Дунавски Кеј и све до стругаре Прометне Банке. Моја, 1. чета, под командом рез. капетана II. класе пок. Алексе Ресимића, примила је на себе најважнији део овога отсека: Дунавски Ке.ј, и у то време још пошумљени део од Кеја па до стругаре Прометне банке. Терен самога Кеја држао је пеш. поручник пок. Новица Дуњић, са првим водом, коме је накнадно додат још један вод, док сам ја са четвртим водом држао пошумљени терен десно од Кеја до Стругаре. Док је десна дунавска обала имала стварно свега једну добро утврђену линију, у насипу железничке пруге, дотле је сам Кеј био утврђен са два реда ровора, поред главне одбранбене линије на железничкој прузи. Све

з) Датуми су бележени по старом календару. **) Ове речи пзговорио је својим војницима пуковник, онда мајор, г. Драгутин Гавриловић, пред контранападом на Дунавском Кеју 24 септембра 1915 год. у одбрани Београда.

ове линије ровова биле су међу собом повезане прилазницама. Поред овога Дунавски Кеј био је снабдевен и .једном батеријом торпеда, која је стајала под командом Руса, и која је имала задатак: да евентуални прилазак монитора и постављање понтонског моста спречи торпиљирањем. Лево од моје чете налазила се чета потпоручника Милана Ерића, а десно од мене чета 1. батаљона под командом рез. капетана Милоша Вићентијевића и водника пешад. потпоручника Војислава Ковачевића. О предсто.јећој Макензијевој офанзиви се званично ништа није саопштавало, док сам мећутим ја о исто.ј имао извесних података, које сам прикупио за време свога бављења у авијатичкој ескадрили команданта Витра, и према томе предочавао буру, која се спремала. Душевно стање код во.јника било је одлично, зуцкало се нешто о Прусима, а војници су били радосни и горди у исти мах, што ће можда имати прилике, да се и са њима ухвате у коштац. Одмах по извршеној смени 3. батаљона, кош је отиптао у резеову. коман^ант батаљона, мајор г. Гавриловић обишао је положаје и наредио нам, да се у самој линији дунавске обале ископају ровови за клечећи став, и то близу саме воде, тако да је вода делимично улазила у саме ровове. Под заклоном шуме радило се форсирано и дању и ноћу, тако да је ова лини.ја ровова 21. септембра била дефинитивно израђена. Значај ових ровова разумео сам тек кад је отпочела борба на Дунавском Кеју, а у прво време нисам никако могао да схватим, зашто су ровови грађени уз саму воду. Да није било тих ровова, ја бих са мо.јим водом био још у току првога дана потпуно уништен, пошто је немачка и аустријска артилерија према раније израђеном плану по систему такозваних „квадратних" простора, тукла у главном терен почевши неколико десетина метара у дубину од саме дунавске обале, сматрајући да ровови у води и поред ње неће бити подизани, а што раније није могло ни да се утврди, пошто су