Општинске новине

4

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1265

они пред сам напад били ископани. Ти су ровови уштедели многобројне жртве. На левој дунавској обали могло се приметити живо кретање непријатељских трупа. Нарочито је лупгвава била велика ноћу, када је непријатељ утврђивао своју артилерију, постављајући је поред саме обале, под заштитом врбака. Тежи калибри и хаубице, постављени су у потребном отстојању од дунавске обале у позадини. Зором, а неки пут и дању, могли су се голим оком распознавати разни транспорти на мазгама и брдским коњима, који су вероватно транспортовали муницију и остали ратни материјал. Осматрачница моје чете била је смештена на врху једе куле — ветрењаче, конструиса-

не од гвоздених трегера, у висини од 8 до 10 метара, и била је снабдевена са једним првокласним маринским дурбином, који је некада био својина мога пок. оца, а кога сам ја поклонио својој чети. Осматрачница је била изванредно погодна и по свом положају, и својим дурбином, те је за њу био одређен један каплар са својом десетином, који је вршио посматрање непрекидно и ноћу и дању. Извештаји осматрачнице наговештавали су тих дана да се нешто озбиљно спрема са оне стране Дунава, и зато је она постала предмет опште пажње. Чудном игром судбине ова ветрењача је и поред страховите артилеријске ватре, која је за време напада на Веоград просута на том терену, остала читава, и ако је шума у ближој и даљој околини била буквално уништена. Она је сигурно зато остала читава, да би служила као споменик

оном храбром каплару и његовој десетини, који су за време самог напада на Дунавски Кеј и даље вршили своју тако значајну дужност осматрача, са пуно пожртвовања, све дотле, док нису сви, један за другим израњавани или изгинули. Од једног, преосталог из те десетине, тешко рањеног војника, сазнао сам доцније, да су осматрачи гинули на осматрачком месту раскидани у већини случајева шрапнелима, док су други хладно и верни својој дужнссти заузимали њихова места, можда седећи на мртвим телима својих другова. Добивени извештаји који су наговештавали ово припремање непријатеља, слати су претпостављенима са тражењем, да се пешачком и артилеријском ватром непријатељ оме-

та у његовом припремању. Наређења, пак, која сам добијао, гласила су, да држање наших трупа мора бити апсолутно пасивно и да ниједан метак не сме бити испаљен. Ово наређење остало је у важности и тада, када сам известио своју прихватницу 21. септембра у 2 часа по подне, да се преко пута од мене на једној чистини поред обале, појавила једна група непријатељских официра, која је намештала своје велике двогледе на ногарима и вршила крокирање терена, на који ће се ускоро искрцати њихове трупе. 22 септембра, око 3 часа по подне, отпочела је свој страховити посао немачка и аустријска тешка артилерија, закључно са калибрима 305 мм. 420 мм. Моји класни другови, потп. Ковачевић, п.поручник Ерић, и ја, седели смо на насипу железничке пруге и посматрали дејство ове чудне и за нас још не-