Општинске новине

Стр. 1266

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

виђене артилерије, чија су зрна једним поготком дизала читаве куће и читава градска платна у ваздух, уз страховиту детонацију, од које је дрхтала атмосфера. Призор је био страховит и у ието време сатански величанствен. Ми смо држали наш „воднички ратни савет", предосећајући да се налазимо на прагу одсудних догађаја. Кад је ноћ пала, одблесци овог оркана на црном јесењем небу бивали су све ређи и ређи, док се у поноћ није опет све смирило. Ваздух је мирисао на барут, сумпор и паљевину. Ја сам са својим водом и својим друговима провео целу ноћ у строгој приправности у предњим рововима. У зору повукли смо

Тих 24 часа бубњарске ватре на Дунавском Кеју били су најтежи часови, које сам у рату преживео и не дају се никаквом маштом претставити и реконструисати. Тучени са свију страна, у немогућности бити брањени од своје сопствене артилерије, гинули су војници са страшним ранама по телу. Земља је затрпавала читаве групе војника с тим, да затим, заједно са тим покривачем буду бачене у ваздух под експлозијом зрна тешкога калибра. Свака веза са позадином била је прекинута. Храна није слата, а послати ордонанси нису се више враћали, јер су успут један за другим гинули. Земља се тресла, и стењала под тешким ударцима, а када

Доњи Град у пламену за време бомбардобања тћрђаве 1915 год.

се у насип железничке пруге на одмор. Легао сам у 3 часа, а већ један сат доцније, тачно у 4 часа ујутро 23. септембра 1915. г. пала је у непосредној близини прва граната, као сигнал за ону страховиту бубњарску ватру, која је трајала непрекидно 24 часа. Чинило се као да је по команди, у размаку од неколико секунада, после прве гранате пало десет, сто, хиљаду, много хиљада граната. Пламен и дим обавили су Дунавски Кеј и прве жртве су почеле падати. Са извесним губицима пребацио сам свој вод не размишљајући много у предње ровове поред саме обале, спасавајући тако и себе и свој вод од сигурне смрти. У тим рововима провели смо цео дан и целу ноћ, тучени немилосрдно непријатељском артилеријом, и то са фронталне стране директном ватром пољских и брдских оруђа (перкусијом), смештених на самој дунавској обали, као и хаубицама из веће даљине, и затим тежом артилеријом у десни бок од стране Овче, Борче и Панчева, а у леви бок и леђа са земунске стране и Бежаније. П.поручник Ковачевић избројао је са осматрачнице, само према фронталној страни на левој дунавској обали, а на простору широком око 3 километра 48 оруђа разног калибра, распорећених у три реда.

је ноћ пала, киша је почела да сипи, и цело поприште било је осветљено огромним пламеном горућих зграда: електричне централе, кланице, итд. Пламен је лизао до неба, као једна огромна буктиња, држана снажном руком Бога рата, којом је он хтео још боље да осветли своје крваво дело, уз хуку већ заморених топова. У кланици затворена, урликала је живоспаљивана стока, чији су животињски крици допуњавали овај пакао, док су се фабрички димњаци, стропоштавали уз страховиту детонацију, распаљивајући још више црвени пламен. Била је поноћ ... Артилеријска паљба према предњим линијама Дунавског Кеја заустављена је, а према варошком делу отсека и придолазећим путевима удвостручена, када су се појавили непријатељски моторни пагролни чамци, крстарећи, осветљени пламеном поред наше обале, вероватно испитујући терен, и ситуацију за десант својих трупа. Одмах затим, појавила су се два монитора и укотвљена на самој обали Кеја, отворила брзу артилеријску и митраљеску ватру на поручника Дуњића и његове војнике. Истовремено појавио се из Дунавског Рукавца, вучен са 2 моторна чамца, велики понтонски мост