Општинске новине

Стр. 1278

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

изазвало је Уредбу Министарства трговине и индустрије којом се регулишу цене хлебу и то на овај начин: бели хлеб 4 дин.; полубели 3.50 дин., црни 2.50 дин. Кад извршимо калкулацију на бази нове цене брашна (узмемо да ће се за производњу белог хлеба употребљавати по пола нулерица и двојка, за полубели по пола петице и шестице, а за црни по пола седмице и осмице) и додамо томе горњу цифру режијских трошкова од 114 дин. за 100 кг. излази да висина профита на 100 кг. хлеба износи: код белог хлеба 79 дин., код полубелог 96 дин., код црног 76 дин. И то још при данашњем несавременом начину производње! Из овога излази да београдски пекари немају разлога да протествују противу нових цена, а најмање да јавност исмејавају изјавама о својим губитцима. Савез пекарско-хлебарских Удружења у Београду одржао је 24 септембра своју пленарну седницу на којој је детаљно расправљао о новој ситуацији хлебарске производње. На крају конферисања донета је резолуција у којој се тражи: 1) да се за израду хлеба одреди употреба брашна и то: за бели хлеб бр. 2, а за црни хлеб бр. 5; 2) да се цена хлебу таксира са 25% више од цене брашна; 3) да се сузбија бесправан рад итд. Ако би се усвојили ови захтеви калкулација би изгледала оваква: 1. За бели хлеб, од 100 кг- двојке, која кошта 345 дин. (просечна цена) добија се (узето најмање) 137 кг. хлеба. Ако би цена хлебу била за 25% више од цене брашна онда би се за израђених 100 кг. брашна добило 137X4 плус 25% на цену брашна што све износи 645 дин. Кад од овога одбијемо цену брашна и режијске трошкове (по пекарском трошковнику) остајала би зарада од око 186 дин. или више од 50% за прераду 100 кг. брашна. 2- За црни хлеб, од 100 кг. петице, која кошта 302 дин. (просечна цена) добије се најмање 140 кг. хлеба. Додавши овоме 25% преко цене брашна излази да би се за прерађених 100 кг. брашна у хлеб остварио бруто приход од 425 дин. У оваквом случају, под претпоставком искључиве употребе петице и тачне мере, пекари би фактички имали минималну зараду. Питање је само, да ли у овом случају свој рачун не би потражили у печењу искључиво белог хлеба, као што су у свакој сличној прилици радили од сада? Региструјући ове захтеве наших пекара ми сматрамо да је новом Уредбом о ценама хлеба ово питање решено најцелисходније. У чл. 2 ове Уредбе наведено је сасвим исправно да цене хлеба не могу бити веће од вагонске цене брашна из кога се израђује хлеб- У чл. 3 Уредбе наређено је да тако одређена цена хлебу важи само за хлеб који се израђује од једноврсног и чистог пшеничног брашна. Свако мешање појединих врста пше-

ничног брашна ниже цене (што су наши пекари до сада обилно искоришћавали), као и брашно мање вредности дозвољава се само уз одговарајуће снижење цена. Пошто се на овај начин дошло до, давно жељеног, решења хлебног питања при данашњем систему производње напомињемо да је сада дужност контролних органа и самих грађана да допринесу стриктном извршењу ове Уредбе. Контролни органи би се морали постарати у смислу употребе одређених врсти брашна, а потрошачи у погледу тачне мере. Дужност би била сваког потрошача да при куповини хлеба тражи мерење. Цео овај историјат хлебног питања за последњих неколико месеци требао би да послужи као разлог више да се што пре приступи решавању питања хлебне производње у духу савремених захтева произвођачке технике и хигијене. Социјална структура Београда налаже да се ово питање реши хитно. ,'Колика је потреба овога види се најбоље у данима данашње привредне кризе, када је добар део сиромашног београдског становништва принуђен да смањује и потрошњу хлеба. Месо. Други важан артикал у исхрани београдског становништва јесте месо. Изда ци на хлеб и месо у буџетима за исхрану сваке београдске породице претстављају нај важнију позицију (у највише случајева поло вину). Стога је од великог значаја да снаб девање месом у погледу цена буде што по вољније, јер то на другој страни омогућује бољу и разноврснију исхрану. Последњих месеци сточно тржиште налази се стално у знаку падања цена. Рачуна се да су цене стоци у живом и закланом стању ,у односу на прошлу годину, пале са 50 и више од сто. На београдском сточном тржишту од јануара до јуна процентуални пад цена живој мери износи: код волова 20—30%, код свиња око 40%, код телади око 40%. Али упркос овако великог пада цена живој и закланој стоци, цене месу на београдским пијацама остале су, без мало, на непромењеном нивоу. Просечне цене меса у периоду април, мај, јуни, јули упоређене са истим периодом прошле године показују овако кретање (по извештајима Статистичког отсека београдске Општине): 1930 1931 4-или-% Говеђина кг. 16.77 17.07 -ј- 1.4% Телећина кг. 23.66 21 92 — 7.4% Јагњећина кг. 14.61 12.54 —14.2% Свињетина кг. 20.72 18 59 — 10% Као што се из овога прегледа види, цене израђеном месу нису ни издалека пале у оној сразмери у којој се десио пад код живе и заклане стоке. Што се, пак, тиче месних прерађевина код њихових цена нема пада ни за један проценат.