Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1279

Како тумачити ову појаву? Ми смо се распитивали код београдских месара и код свих смо наилазили на истоветна објашњења. Они кажу да се цене нису мењале из разлога, јер се, због привредне кризе, смањивала потрошња. Шта значи ово објашњење? Ништа друго, него да су продавци меса калкулисали на рачун београдских потрошача тј. да у одржавању непроменљивих цена надокнаде мањак зараде настао услед смањеног промета- Ово објашњење чудновато звучи. Ми разумемо да овакву политику могу да воде картели, али не разумемо јединственост београдских месара, који су успели да одрже истоветни високи ниво цена. Да се и међу њима не крије какав унутрашњи међусобни споразум? Питање је оправдано и због тога, јер су продавци меса и месних израђевина могли исто тако да пођу и другим путем: да обореним ценама повећају промет и на тај начин одрже волумен својих зарада. Њихова калкулација, на рачун исхране београдског становништва, није ни мало социјална ни етичка. Шта више, она је противна и свима принципима здравог и савременог пословања. О овоме чули су се протести и у београдској штампи. Београдско „Време" питајући се у једном чланку: зашто Београђани, једини у држави, плаћају месо по најскупљој цени?, наводи, да је Општа државна болница на расписану лицитацију добила следеће понуде за месо: говеђе 7.85 дин-, телеће 8.40 дин., „Привредни преглед" од 16 августа пише ово: „Наши војни лиферанти имају праву бербу, јер је у међувремену цена стоке пала за 40 од сто". Не сумњамо да у овој берби нису обилно учествовали и београдски месари. Због те опште бербе месо је све ређе и у све мањим количинама излази на софру београдског потрошача, нарочито оног многобројног, сиромашног. Питање цена месу и у другим већим градовима побудила је велико интересовање у последње време. Велика диспропорпија између цена живе и заклане стоке с једне и цена месу и месних прерађевина с друге стране изазвала је акцију надлежних органа- Нарочити одбор за борбу противу скупоће, образован у загребачкој општини, на својој седници од 11 септембра закључио је да се за првокласно месо не би смела тражити већа цена од 12—14 дин. за кг. Напротив, цена другоразредног меса требала би да буде 6—10 дин- кг. После ове одлуке у Загребу се десио један интересантан случај. Један месар почео је да продаје говеђину по 6—8—10 дин. према квалитету- Ова акција била је од утицаја на цене и код осталих месара. Одмах затим, неколико месара пријавило се општини са молбом да им се дозволи, да на самим улазима у тржнице продају месо по цени 4, 6 и 10 дин. кг. Њиховом захтеву се одмах

изишло у сусрет и тако је акција за обарање цена месу у Загребу пошла двоструким путем: од стране општинске и приватне иништина је предала Котарском суду, који је више од десетак казнио и затвором и новчаном глобом. Акција за снижавање цена месу у Сарајеву и Сплиту потекла је из властите иницијативе месара. На снижење цена у Сарајеву прво се одлучио један месар, па су његов корак следовали и други. У Сплиту иницијативу за снижење цена месу дала је Обртна задруга месара икобасичара. Гориво. По предвиђању стручњака на прагу смо опаке и дуге зиме. У таквој ситуацији најважније је обезбедити се станом, хлебом и горивом. У погледу снабдевања горивом имамо три врсте пђтрошача: имућније, који се целокупном количином потребном за зиму снабдеју при крају лета или најдаље у јесен; чиновнике и уопште лица месечно плаћена, која се морају снабдевати свакога месеца и, најзад, оне најсиромашније који су приморани да купују у минималним количинама (на кило или на цепанице). За друге и последње је најгоре, ма да је њих највише у Београду. Они увек плаћају најскупље цене горива. У колико не могу да их плате и морају се ограничавати у погледу огрева они то плаћају погоршањем свог здравственог стања- Обзиром на привредну кризу која влада, на стално опадање куповне моћи, а у очекивању јаке и дуге зиме, није искључено да се у погледу огрева појаве веће тешкоће око снабдевања. Судећи по извесним појавама потрошачи дрвета. и угља у Београду већ су доведени у тежи положај. Картел за продају горивог дрвета почео је да ради 8 јула. Картел је одредио минималне цене и услове плаћања. Цене су овако одређене до 25 вагона за 10.000 кг. букове цепанице I класе): Загреб 2-200, Београд 2.550 Нови Сад 2.575, Бечкерек 2.630 дин. Према томе, картел продаје горива дрва франко Београд око 110 дин. метар. Истовремено за извезене количине горивог дрвета (овде нарочито треба истаћи да је роба намењена извозу првокласна, коју Београд никада не види) остварује се не више од 86 дин- по метру. Разлика на штету унутрашњег, домаћег потрошача (на кога наша индустрија толико апелује!) износи, дакле, око 26 д. по свакоме метру. Картелисањем индустрије горивог дрвета унутрашњи потрошачи (не само у Београду него у целој земљи) су доведени у положај да вишим ценама обезбеде добити дрварској индустрији и у данима кризе и редукције пословања. Има већ неколико година како се цене дрвима у Београду одржавају на истој висини. На тој, ако не и већој, висини оне ће бити и данас у доба кризе. Како то подноси потрошачи, да ли ће уопште моћи да подносе овакве цене, колико ће њих остати неогрејано и