Општинске новине

Стр. 1280

—ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

у премрзлом и изгладнелом стању потражити болницу или склониште — то се картела не тиче. Њега се тичу две ствари: прво>, да му неко плати губитке који ће се појавити у извозу и друго, да му се обезбеди и при данашњој ситуацији добит- У циљу остварења ове две намере он је безобзиран. Нико, несумњиво, неће спорити постојање кризе шумске индустрије. Али исто тако се не може спорити ни чињеница, да је шумска индустрија неколико година пре тога имала сјајну пословну ситуацију. Резерве из година добре конјуктуре треба да послуже покрићу губитака рђавих година. Данас се, међутим, дешава обратно. Смањени приходи у доба кризе желе се надокнадити вишим ценама. Таква политика, штетна по интересе целине, данас би се најмање смела да дозволи. Наступела криза требала је да има за природну последицу појевтињење горивог дрвета- Напротив, имамо поскупљење. Што је главно, скакање цена није још завршено. У најскорије време очекује се даље пењање са 10—15 од сто, а то је 12—15 динара по метру. Пад цена дрвету, који се десио такорећи у целоме свету, остаће непознат београдском потрошачу. Други неповољни факат огледа се у споразуму продаваца шлеског угља, који су од половине овога месеца повећали цене. Цене су повећане са око 25 од сто. Повећање су спровели сви продавци шлеског угља споразумно- Они то објашњавају на тај начин што наводе како су им, због прошлогодишње б|лаге зиме, преостале велике количине непродатог угља. Затим, ове су се године погоршале и кредитне прилике па се не могу уочи сезоне набавити количине које се редовно, сваке године набављају. Из тих разлога, по објашњењу продаваца шлеског угља, морало је доћи до подизања цена. И тако, шлески угаљ, који се до пре неколико дана !могао добити по 590 дин. данас кошта 750 дин. тона. Потрошачи су опет ти који треба да плате рачун једне рђаве године и погоршане кредитне ситуације. И то у време опште рестрикције издатака и примитака. Износећи ово сматрамо да се противу дрварског картела и угљарског споразума мора интервенисати. Не бисмо требали дозволити да се послови картела и споразума развију по загребачком примеру где је општинска власт морала да иде тако далеко па да продавце огрева оптужује суду. И не само да се има онемогућити политика картела дрвета и продаваца шлеског угља, већ треба извесним мерама допринети и појевтињењу огрева. Поврће и воће. У читавој сезони поврће је ове године било скупље но претходнеПросечна цена за четири месеца (април, мај, ЈУ НИ , јули) изгледа овако:

1930

1931

кромпир стари кг.

775

2-43

кромпир нови кг.

4-09

5-85

лук црни кг.

1-42

1 -59

купус сладак кг.

429

598

кељ кг.

5-79

5-88

зелен за суиу пишла

1-98

342

И цене осталог поврћа показују овако кретање. Што је главно, ни у једном времену се није осетило јаче попуштање, као што је то било ранијих година. На основу овога могло би се посредно закључити о смањеној потрошњи поврћа у овој годиниИ цене воћу нису се развијале у размери са ценама на осталим пијацама. Најтипичнији пример у овом погледу јесте грожђе. Увећани довози у другој половини августа оборили су цену на велико ниже од једног динара. Таква цена је утицала да довози пресгану и ограниче на најмање количине. Такав развој тржишне ситуације допринео је да се у Београду одржи просечна цена грожђу од 5 и више дин. У септембру месецу Београђанин је плаћао скупље грожђе него ли Бечлија! Исти је случај и са осталим воћем, изузев шљива. Опет, при таквим приликама управа В. Југословенске ложе у заједници са Београдском задругом за безалкохолну прераду воћа налази се побуђена да, приликом изложбе воћа и вина, приреди недељу воћа и грожђа. Идеја несумњиво за похвалу, али како се она уопште може да оствари при оваквим приликама снабдевања. * Из горње анализе кретања цена неколиким важнијим артиклима можемо да извучемо следећи општи закључак: живот у овој години, и поред све кризе и опадања купсвне моћи, скупљи је. Скупоћа долази с једне стране од одржавања истог нивоа цена (месо), с друге од поскупљења већег броја артикала, међу којима има и таквих чије су цене вештачким путем подигнуте. Београдски потрошач није осетио пад цена па је стога опадање његове куповне моћи морало да се одрази на промењен ред и сужавање набавака. Увећао се број оних који приходнма покривају само стан и исхрану. Високе цене у Београду држе се у највише случајева вештачким и спекулативним мерама. Коштање живота налази се између сужавања срестава за набавке с једне и поскупљења потреба с друге стране. Ефикасна, строга и брза интервенција сваким даном је све прешнија, јер иначе, у отсуству свих моралних и етичких, па и здравих пословних обзира у снабдевача најнужнијим намирницама и животним потребама београдског становнпштва, брига животна постаје све тежом.