Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1323

рацију о хигијенизирању хлебарница и тиме недвосмислено показали да су њихова схватања о хлебној хигијени врло релативна. Један доказ више, да је хигијенска контрола код хлебне производње утолико нужнија и, да је неопходно везати је за остварење једнога вишег техничког ступња производње: за индустријализацију и рационализацију . ■ . Хигијенска производња и хигијенска продаја хлеба су од једнакога здравственог значаја за потрошаче. Нема никаквога логичког смисла допуштати да се хигијенски израђен хлеб прода.је на нехигијенски начин: у прљавим локалима, на прашњавим тезгама, са нездравим манипулантима и незавијеним комадима у пак-хартију. Исто тако бесмислено је инсистирати на хигијенизирању саме продаје, а остављати да се производња и даље обавља у нехигијенским локалима и са нехигијенским производним методама- Такву једнострану хигијенску меру могао би одобравати само онај који верује да је процес печења хлеба у стању да имунизира нехигијенски справљени хлебац. По нашем мишљењу таква релативност је недовољна чак и за саму утеху..Код доскорашњих разних предлога и разговора о евентуалној индустријализацији наше хлебне производње у Београду, чуле су се у штампи примедбе по питању хигијенизирања прода.је. По .једном мишљењу требало би једновремено са индустријализацијом организовати и саму продају хлеба- По томе мишљењу централизовано.ј производњи мора да одговара широка мрежа продајних пунк това по целој вароши. Да би се избегла пак, скупа продајна режија, не треба инсталирати продавнице у дућанима са скупим киријама, а из хигијенских разлога морало би се избегавати јевтиније нездраве локале. Ту се пледира за стварање специјалних продавница, чи.ја би једноставност обезбеђивала стопроцентно хигијенизирање код продаје. У штампи смо рекли и ово: Према пописним подацима познате прошлогодишње хлебне комисије у атару Општине београдске има 359 хлебарница- Ако уважимо да је просечна дневна кирија тих хлебарница само по 100 динара, онда ће то бити годишњи укупни износ 359 Х_100 X 365 = 13,103.500 динара. Или, једно оптерећење за сваки произведени килограм хлеба по 0.48 динара! — пошто је дневна производња у ручним хлебарницама 74000 килограма. Две-три парне пекаре излучујемо из овога израчунавања. Са половином овог садашњег годишњег издатка на кирије могу се изградити 300 модерних и хигијенских бетонских уличних киоска за продају хлеба: 300 X 20.000 = 6 мил. динара- И то, све по једном грађевинском

плану, што би могло само да краси данашње и будуће улице Београда. Кирије тих киоска биле би несразмерно јевтиније од кирија садашњих нехигијенских фурунџијских продавница, изграђених на скупом земљишту. Садашњи такви општински киосци за дуван плаћају минимално по 6 хиљада динара годишње кирије. Само малени број их је који су много јаче оптерећени- Са минималном киријом могу бити оптерећени и хлебни киосци: 300 X 6000 = 1,800.000 динара годишње. За 40 месеци би се такви киосци сасвим амортизовали. Таква кирија би седмоструко растеретила садашње киријско оптерећење хлеба; свела би га од 0-48 на 0.07 дин. по сваком килограму, плус трошкови поеноса из фабрике до продавница. Даљих киријских оптерећења код хлеба не би било уопште, пошто би фабрика уживала концесијуХигијенски произведен хлеб не сме се препустити нехигијенском начину продаје, јер би се тако жртвовао један од најважнијих и на.јдрагоценијих хлебних интереса. Због тога се једновремено са успостављањем фабрикације хлеба мора практично решити и продајна хигијенска форма. По другоме једном мишљењу требало би учинити продају хлеба апсолутно слободном и неограниченом за све оне радње које већ продају неке животне намирнице: бакалнице, деликатесне, млекаре и оне са сухомеснатом робом. У штампи је о томе речено и ово: У колико је објективиа основа да ће неко из продаје хлеба, уз своје друге изворе у радњи, и покрај мање, да кажемо, најмање зараде по килограму хлеба имати сигурну обезбеђену егзистенцију, у толико ће бити хигијенскије, јевтиније и социјално продуктивније —• без бојазни за специјалне болести, а корисно и по биолошки напредак нашега живља- Ми видимо у великом броју артикала у једној бакалници, међу којима су скоро највећи по броју баш животне намирнице. јемство, да ће и власник радње као социјално јачи, хигијенскије радити, ако се само обезбеди примена санитетских законских прописа. Тако исто у њима видимо и гаранцију за сразмерно најјевтинију продају. Разуме се, мора се изићи у сусрет са тачним довозом, поузданом расподелом и растурањем хлеба. Са потребним бројем аутомобила и са извежбаним особљем може се то лако постићи А кад су продаја хлеба, наплата и пријем иових налога или довоз, практично организовани, онда иде брзо, тачно, а за погрошача још и хиги.јенски. И свеже млеко је артикал брзе иотрошње, па се ипак врши брзо и хигијенски растурање, на пр. у Берлину, на индустријској бази. Са овим не кажемо ништа новога- Практични живот се развија баш у овом смеру у Београду, и ако се пекари љуте. Нека је пе-