Општинске новине

Стр. 1326

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Цене, проценти н коефицијенти за пшеницу, брашно и хлеб; све по 100 кгр.( ] ).

У годинама

Које врсте

Просечне цене у Динарима

Просечне цене у процентима

Скупље у Динарима

Коефицијенти у процентима Према податцчма Друштва за унапређчнање спољне трговине

код пшениие код брашна

код хлеба

за пшеницу за брашни

га хлеб

брашној хлеб од пше- од нице брашна

код хлеба

код пшенице У 1928 години . У 1929 години . У 1930 години .

Бели хлеб

295.217.— 201.—

419,320.- 334.-

530,445.- 413.-

100% 100% 100%

141.85 147.55 166.47

179.26 204.75 205.26

123.103,- 133,-

110,124,- 78,-

55.78 48.76 48.67

45 22 51.24 51.33

V 1. попугођу

У 1928 година . У 1929 година . У 1930 година .

Црнп ЛУ ?П- : ,

295,217,— 201,—

337,251.— 179.-

440,366,— 336.-

100% 100% 10 %

114 37 115.85 88.99

148.50 168.40 166 99

42,34,- 22.-*

102.114,- 134 —

33.41 А 0.1\ 40.18

66 59 59.28 59.82

у 1. полугођу

(') хлебац је био још скупљи, с обзиром на 30% ЕОде*'у тежину. .. јевтиније од пшенице.

ћа, јер му се жртвује месо, млеко, путер, маст и остади мање неопходни артикли прехране- Хлеба мора да буде и то одлично знају и млинари и хлебари. То по који пут незна само успавана друштвена савест, па пушта нека све иде како иде.. • Наши млинари су увек скупи, а евентуалш^посредници између њих и хлебара су још скупљи. Сваки јавни приговор о брашну и његовој неоправданој скупоћи правдају они — мада се врло ретко одазивају на приговоре јавности уопште, већ мудро- философски ћуте —• технолошким особинама брашна и пословном компликованошћу млина- По њима је сложеност калкулација и стандардизација брашнених врста таква тешкоћа, да јој се могу приближити само строго посвећени. Култ о хлебу насушноме изгледа да је добио своју интернацију у нашим млиновима. . • Овако строго постављање искључиве млинарске компетенције у питањима цена брашна веома је карактеристично кад се зна, да је млинарска мељава много скупља од воденичке мељаве. Све, а нарочито ово последње треба да буде главни разлог за индустријализацију хлеба и за мељаву у сопственој режији: за стварање вертикалне хлебне индустрије уопште •. . Сопствена мељава требала би да буде тако звана јединачна мељава, од чијега би се брашна правио једноставан хигијенски и хранљив хлеб, са евентуалним малим примесама кромпира. Употреба оваквих примеса осигурава дугу мекоћу хлеба, које уопште нема код хлеба направљеног од брашна типизиране мељаве. Хлеб од оваквог јединачног брашна далеко је укуснији и хранљивији, он је и хигијеничнији, јер уштеђује витаминску садржину која дефинитивно пропада код типизиране мељаве. Већ данас се лансира у свету потреба мељавинске преоријентације, која ће чувати ову квадитативну супстанцу у хлебу. Од овако нормалног хлеба могле би нас одвраћати само неке великоварошке предрасуде, којих додуше нема у оним највећим градовима иностранства: јер

хлеб је хлеб и не треба уображавати да он Може бити мелшпајз. Коме је стало до луксузног пецива: кифле, переца и милихброта, ено му луксузних пекара, а хлеб треба да има само ова три добра својства, и једнака за свакога ко га једе: 1) да је хигијенски и укусан; 2) да је хранљив; 3) да је јевтин. Све друго је само заблуда примитивистичког укуса скоро поварошених сељака . ■. Наша досадашња хлебна политика пружа велике могућности млинарима да према потреби смањују цене луксузном брашну на штету хлебнога брашна. Код њих је калкулација таква, да што лошије брашно тим му је сразмерно већа цена и обрнуто. Извозни део брашна такође се рекомпезира повећаним ценама контигента намењеног домаћем конзуму- Наши млинови оптерећују цене брашна и својим веома ограниченим искоришћавањем производнога капацитета. Од неких 700 парних и моторних млинова, са око 6,000.000 килограма дневног капацитета, има их и таквих који раде само са V 3 своје продукционе способности и дезинтересују се извозом брашна. Наш извоз брашна опао је за последње четири године од 100 на 52%, док је тај извоз у Италији и Немачкој које увозе жито за сопствену исхрану — порастао за 346%, а код Немачке он је за 58% већи од нашега извоза- То су реадне чињенице које неправедно утичу на цене наших хлебних брашнених врста, јер непродуктивно лежање млинских инсталација неко мора ипак да плати, а тај млинарски трибут је тако већи и тежи од онога који би се стварао у једној извозној конјуктури са пуним искоришћавањем производног капацитета. Колико је наше млинарство нерационално може се видети и из следећег написа који је изашао у београдском „Трговинском Гласнику од 15. марта о. г. [ђј - ; ОСНИВАЊЕ ЗЕМАЉСКОГ САВЕЗА МЛИНОВА На скупштини Савеза млинара, одржаноЈ недавно у Новом Саду, оонован је Општи Оавез млинара у