Општинске новине

Стр. 1340

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

као и одвојености него немачки, али су зато просторије мање него у Немачкој. Засебна кућа за једну породицу — овај тако важни елеменат за модерни урбанизам — постала је предмет свестраног проучавања у Енглеској много раније него ма где и то што се тиче целокупног постројења као и у изради свих техничких детаља. За енглеског раденика становање у засебној кући за .једну породицу преставља нешто сасвим разумљиво само по себи, а за немачког раденика то је огроман напредак. Напредак који га диже у сваком погледу. Енглез је тако навикао на облик „наследног права грађења", да V вршењу овог права на кооперативној основици он ствздно види само поправку једне давно уобичајене установе. Док су V Енглеској ..наследно право граћења" и кућа за једну породицу старе потпуно уобичајене ствари, дотле је за Немца то сасвим необично да може грацити куће на тућем земљишту, коЈе је узео под нзлам и ч=>к да може на ове куће да узме новац на хипотеку. У Енглеској постоји опшионо станбено законодавство. које је ишло упоредо са оазвијањем довода воде и канализације. Нарочито је знатан, ..енглески ралнички закон о становима" од 1890 године, као и закон ,.за олдкшавање куповине кућа с малим становима" из 1899 год. Ови су закони V току доинијих голина неколико пута. допуњени и проширени. А као коуна иелог овог законодавства је ..Станбени закон и закон о граћењу гралопа" од 1909 године. Највећа разлика измећу Енглеске и Немачке огледа се нарочито V развитку станбеног законодавства. У Немачкој уопште не посто1и специјалан станбени закон. Св\ т да V Немачко1* влада V великим гоадовима општи неписани закон, да што су мањи простоои за становање V толико !е већи 6001' очих кошту станују, и да су кирије све веће што су станови мањи- Бален има нактариш закон о сТановању, а Саксонска, Баварска и Хесен имз IV закоче о становању т. ј. законе о надгледању становања. Да и поред свег старања разних другатава и корпооаци1'а V Енглеској да се побољшају станбене прилике, ипак видимо. и то нарочито V Лондону код пролетаријата јад V становима, узрок је да у Енглеску долазе коло велике масе странаца, од врло ниског културног ступња, који се задовољавају с најпримитивнишм станом. Ове масе се нарочито гурају V оне најбедније крајеве за становање и одатле постепено поодиру у оне станове, које су напустили обични домаћи раденици, да се преселе у своје боље становеПошто у Енглеској не постоје станови у лвооишту нити станови V задњим коилима зграде, у толико се лакше виде са улице рђа-

ве станбене прилике нижих слојева и тако су упадљивије него у Немачкој. Упропашћавање бољих станова у извесним крајевима Лондона од странаца нижег културног ступња и претварање истих у тзв. сламове (слум) јесте типична појава. Оно што је Ебенезер Ховард покушао у Енглеској да у неколико оствари теориски је једновремено Теодор Фрич из Лајпцига покушао у Немачкој да обради. У својим књигама „Град будућности" и „Нова општина" помоћу планова, основа и детаљних прорачунавањем препоручивао .је сасвим нову врсту грађења градова- Он није био те среће да види нешто од сво.јих идеја и остварена као Ховаод. Хелерау је нашнтересантнији град у зеленилу у Немачкој. Једна трећина његовог становништва ради у самом месту становања. Хелерау је подигао један индустријалац, сопственик немачке оадионице за занатлиску Vметност Карл Шмит. Пренашање његовог предузећа из Дрезде у Хелерау дало је прву економску основицу за град у зеленилу, а друга је основица била у Заводу за ритмичку гимнастику од Жака Далкрозе-а. За сада се још не може рећи да ли ће се Хелерау оазвити као засебан гоад у зеленилу или више као предграђе у зеленилу поред Дрезде. На сваки начин одсто.јање од 6,5 км. оп Лоезле. ко''е се поеће за четвот сата електоичним трамвајем тако је мало, ла становнитво може воло лако да живи у Хелерау, а да ради V Дрезди. У Немачко1 поаве разлику на засебче градове V зеленилу и на поедграћа V зеленилу. Под засебним градовима. V зеленилу оазуме1*у се она насеља, ко1'а у исто1 соазмеои као и доуги гоадови имају своју економску независност- Наоочито 1'е од знача1а. ла на1већи лео становништва у гоапу V зеленилу V н-ему самом налази заоале. Поема томе чисте насеобине за становање не могу се никала .часебппм гоаловима V зеленилу. Хумани покоет за гоадове V зеленил^ 10ш и данас випи у самосталном гоагту она.1 циљ кош тоеба остваоити, иако 1е развчтак V Немачко1 за сада дошао само ло економски зависних гоадова V зеленилу. наоочито до поелгоаћа V зеленилу. Под. поелгоаћима V зеленилу не треба само попоа.зумевати она насеља, ко1*а се одмах наслањају на велики гоап као поелгоаћа, већ уопште она насеља, која су у велико1 економској зависности оп неког великог града. Ова предграћа у зеленилу могу бити на већим остојаншма, од великог гоада, само треба да су згодне, честе и брзе трамвајске и железничке везеУ већини гоадова у зеленилу V Немачкој видимо редне куће, које се најралије употреб.ткава1У из аохитектоиских и гћинансиских разлога, Ове куће имају обично фасаду од