Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр.1367

у трећем гласачком месту гласаће бирачи са именима, чија су почетна слова од А до и. : #1.1 У трећем гласачком месту Допуна гласаће бирачи са почетним словима имена од И до М. ! Г" ' 1Ш У трећем а гласачком месту гласаће бирачи са почетним словима имена од М до С, а у трећем а Допуна са почетним словима имена од С до краја азбучног реда. У шестом гласачком месту гласаће бирачи са почетним словима имена од А до Ђ; у шестом Допуна — од Ђ до М; у шестом а од М до Р; у шестом а Допуна — од Р до краја азбучног реда. У двадесет четвртом гласачком месту гласаће бирачи са почетним словима имена од А до Ж; у двадесет четвртом Допуна од Ж до М; у двадесет четвртом а — од М до С; у двадесет четвртом а Допуна од С до краја азбучног реда. Двадесет шесто и двадесет седмо гласачко место немају места под А, а свега има педесет осам места. Бирачи који су раније били уписани у суседним сеоским општинама, припојеним Београду на основу Закона о проширењу атара Општине београдске гласаће у следећим гласачким местима: Становници оног дела Карабурме, који је раније припадао Вишњици, гласаће у шеснаестом гласачком месту — школа на Хаџи Поповцу. Миријевци ће гласати у двадесет првом гласачком месту — школа на Смедеревском ђерму. Становници Малог и Великог Мокрог Луга гласаће у двадесет седмом гласачком месту — Цветкова механа. У двадесет шестом гласачком месту (основна школа у предграђу Краљице Марије) гласаће становници Бањице, Кумодража, Јајинаца, Кнежевца и Раковице, а у двадесет петом гласачком месту (школа на Чукарици) гласаће становници Чукарице и Жаркова. УМЕТНИЧКИ КОНКУРС ЗА НАЈЛЕПШУ СКИЦУ ГРБА ГРАДА БЕОГРАДА Суд Општине града Београда расписао је уметнички конкурс за најлепшу скицу грба града Београда са овим елемнтима: 1) националне боје; 2) реке као симбол исконске снаге Београда; 3) римска лађа, трирем, као симбол старине Београда; 4) зидине с отвореном капијом: доњи део зидина да преставља варош, горњи део град, отворена капија — слободан промет. Земљиште у клину грба, међу рекама и под зидинама, има бити црвене боје као симбол крви, вечног страдања и патње Београда; реке беле боје (према хералдичким законима); зидине вароши и града беле боје као симбол „Белог града, Београда Вајсенбурга"; небо плаво као симбол наде, вере у бољу будућност. Грб мора имати облик штита, који се у дну свршава лаким шиљком. Као алтернативу конкуренти могу поднети и слободно схваћање скице, која ће се узети у обзир. Поднете скице морају бити израђене у црном тушу и у бојама у гвашу. За најбоље скице одређује се награда првог и другог степена: награда првог степена износи 5.000.— динара, другог степена 3.000.— динара. Награда ће бити исплаћена одмах по донетој одлуци Оцењивачког одбора. Поднете скице прегледаће Оцењивачки Одбор у који су ушли: Један члан Суда О. Г. Б., професори Универзитета: Д-р Станоје Станојевић, Богдан Поповић, Бранко Поповић; академски сликари: Урош Предић, Бета Вукановић; академски вајар Лукић. Скице се морају доставити у запечаћеним омотима под шиформ Одељењу Библиотеке Општине града Београда, Краља Петра ул. 26/И. Крајњи рок за подношење скица 1. новембар 1931 године. Историјски податци и фотографије старих грбова града Београда, као и све информације, добијају се у Библиотеци Општине града Београда, Краља Петра ул. 26/П. ПОСТАВЉЕЊЕ ДИРЕКТОРА ОПШТЕГ ОДЕЉЕЊА ОПШТ. ГРАДА БЕОГРАДА Суд општине града Београда на својој седници од 28-1Х-1931 донео је решење О.Бр. 24393, којим је за директора Општег оделења општине града Београда поставио г. Јована Јовића, познатог београдског правника и адвоката. Г. Јовић постављен је, према прописима статута О. Г. Б., у I категорију, I степен I класу чиновника општ. града Београда. Одмах по постављању директор г. Јовић је примио своју дужност.