Општинске новине

Арх. Урб. Драг. М. Поповић Општински сганови у Веограду

Без икаквог отпора, без неслагања са постојећим законима, постепено и спонтано муниципализам је код нас узео шире размере. Мешање општине у индустријска предузећа, вођење трговине у виду Општинске штедионице која има своју протоколисану фирму у Трговачком суду, завођење монопола у виду снабдевања грађанства водом и електричном енергијом, искоришћавање аутобуских линија и т. д. показује да Општина не врши једино уске административне послове већ да се одлучно упушта у решавање социјалних проблема али и да истовремено ставља себе у ранг великог подузетника и индустријалца. Французи су то допустили у последње време својим општинама али не без великог отпора од стране њиховог Државног савета. Државни савет је био одлучно устао против тога да општине могу да воде трговину. Главни разлог је био у томе што су оне онемогућавале као финансиски јаче слободу трговине. Држало се да општине уживају такав јак ауторитет и да располажу са необично јаким материјалним средствима да приватна трговина и индустрија не могу издржати борбу ако се упусте у њу против општина. Од коликог је значаја муниципализам био у свима земљама најбоље се види из борбе која се око њега водила. Под муниципализмом у опште треба разумети мешање општинских самоуправа у индустриска и трговачка предузећа. Американци су још 1905 године направили једну велику анкету о њему. Анкета је била вођена од „Нашенел Сивик Федерејшен", који је имао за циљ да групише око себе најпознатије светске личности из индустрије, финансија, рада и интелигенције. Створена је била дакле нека врста академског врло објективног удружења. Ово удружење је завршило једну опсежну и подробну анкету о општинским индустр. предузећима у Енглеској и у Америци. Метода коју су били употребили била је следећа: узео се био известан број индустр. предузећа која су се развијала под истим

локалним условима али су једна била вођена од приватне иницијативе а друга од стране општина. Затим су их сјединили и упоредили добивене резултаге. Поље рада било је огромно: испитивања су вршена са историске, социјалне и финансиске стране. Разматране су концесије приватних друштава, карактер и значај општинских самоуправа у разним земљама, историско развиће муниципализма, резултати тог муниципализма и најзад последице његове на: политички, јавни и социјални живот, на услове за радну снагу, на висину цена воде и електрике, на приходе њине и најзад на опшги финансиски преглед и резултате. 1907 федерација која је водила анкету издала је три велике књиге; са првом књигом о општим закључцима, са другом књигом посвећеном Америци а трећом Енглеској. За нас су ипак занимљивији Анали колективне економије који излазе месечно у Женеви у редакцији г. Едгара Милода професора политичке економије. Према њему муниципализам се да проучавати у три облика: с обзиром на правну, с обзиром на економску и с обзиром на финансиску страну питања. С обзиром на правну страну испитује да ли у појединој држави закони о општинама и закони о радњама допуштају да се општине мешају у индустриска. и трговачка питања. У економској страни проблема треба тачно одредити које врсте индустриских и приватних послова треба општине да предузимају па да се социјални досадањи поредак ни у колико не поремети, док финансиски преглед муниципализма треба да садржи резултате добивене у годишњем буџету. Питање је наиме да ли се од њега имају какви приходи или добити, критеријум дакле који се сматра за најповољнији кад се има судити о резултатима општинског индустр. или тргогвачког предузећа. Сва та питања свуда имају подједнаку важност. Да би довели у везу у колико је потребно да се једна наша општина, а нарочито Београдска, упушта у трговачка предузећа па према томе и да буде власник великог броја