Општинске новине

Стр. 1394

ОПЦ1ТИНСКЕ НОВИНЕ

Раг је, поред тога, створио и социјалну револуцију. Човек је постао више слободан у излагању својих идеја, снажније тражио заштиту својих права. У политичком погледу, после рата све су се предратне политичке нартије морале реорганизовати, а многе су од њих потпуно ишчезле и на њихово место се појавиле партије које су више одговарале духу времена. То и још много других исто тако важних догађаја, проузроковали су да се привредно стање целог света почев од 1914 године, јако погоршало. То слабо стање нарочито се манифестовало 1921 године, 1926 а од 1929 године па до данас криза се приближује своме максимуму. Индустрија се развила у последњем времену до стања које је историји непознато. Овај напредак био је проузрокован јаким одливом добара првих година после рата. После извесног времена појавиле су се запреке, које су довеле у питање опстанак целе привреде. Јак прилив произведеиих фабриката морао се зауставити, јер је куповна моћ народа, како у граду тако и у селу, бивала све слабија. Роба се из године у годину нагомилавала, чија је последица била: пад цена робе, незапосленост, која је поновно смањила куповну моћ потрошача. Једна јака чињеница која је много утицала на привредно стање у свету је монетарна политика. Никада она није била тако жива а у исто време и тако често опасна по привреду, као у време од после рата. Недостатак новчаних сретстава натерао је многе владе да притекну инфлуацији. Кад је ова из темеља пољулала не само привреду дотичне земље, него и њених блиских а често и далеких суседа, из инфлуације се прелазило дефлацији, од ове стабилизацији и напокон и самој златној валути. Све је то одјекивало у привредном животу. Довољно је да се сетимо привредног нереда који је владао у Немачкој, Пољској, Аустрији, Мађарској, а за кратко време и код нас, кад је инфлуација у осталим државама достигла свој врхунац. Сада се опет коло окреће: пад фунте стерлинге изазвао је да је Енглеска укинула златно важење и тиме приступила новој монетарној политици. Гест Енглеске није усамљен, и вероватно, да ће то за светску привреду бити од великог утицаја. Данас је опште привредно стање лоше: у свим великим државама незапосленост се појачава катастрофалном брзином; спекулација се појављује на свим пољима привредног живота; лоша прођа скоро свих продуката па чак и оних који спадају у најнужније људске потребе, као жито. Сва настојања држава, да саме или у заједници са другим државама реше питање привредне кризе, до данас су имали врло мало дејство.

Развитком привредног живота, наступио је у свету у последњем столећу цео преокрет. Довољно је нагласити да је на пример Француска имала 1789 године 26 милиона сељачког становништва, а свега 5 милиона грађана. 1921 године док на селу живи 20 милиона, а у градовима живи 17 милиона становника. У Немачкој је било 1871 године 27 милиона сељачког становништва, а у градовима је живело 15 милиона. Већ 1910 године живи у селу 26 милиона а у граду 39 милиона становника. Опште узето, данас у Европи половина њеног становништва налази се сконцентрисана на једној трећини плоднога тла. На један квадратни километар ораће земље у Европи отпада у индустријским земљама 306, а у пољопривредним 144 становника. Зато је у индустријским земљама и сам принос од земље много већи него у пољопривредним земљама. Тако Белгија добива од једног хектара обрађеног земљишта 26,7 товара, Енглеска 22,9, Немачка 20,7, док аграрне средњеевропске државе, и сама Русија не добивају више од 8 до 12 товара. II. Садања привредна криза је општа. Она је обухватила и капиталом богате и сиромашне државе, индустријске, као и пољопривредне, село као и град. Њено дејство пада на индустријалце, предузимаче, трговце и занатлије, као и на раднике или чиновнике. Криза која је наступила имала је и своје узроке и овога пута, као и раније. Један од главних, како смо то видели раније, био је рат. За његово трајање, све живо у ратујућим државама видело је пред собом само рат. И мртви строј, као и живи човек, морао је само рату да служи. Ту се није могло ни замислити да се водило рачуна о самој привреди, као таквој, и о ма чему другоме што не би помагало да се рат заврши успешно. После рата наступило је време у коме се привреда развијала без компаса. Потраживање добара расло је из године у годину, док није наступила хиперпродукција, која је тај процес зауставила. Како се то обављало, видимо из следећих индекса производње:

Годишњи просечни иидекс производње: (1928 = 100)

Година

Нем;:чка

Сј. Држ. Амер.

Француска Енглеска

1924

69,0

85,6

85 ,8

94,8

1925

83,2

93,7

85,0

—

1926

78,9

97,3

99,2

—

1927

100,1

95,5

86,6

101,2

1928

100.0

100,0

100,0

100,0

1929

101.8

107,2

109,0

106,0

1930

84,8

87,4

110,2

97,9

1931 Јан.

67,7

74,8

104,7

Мај

75,2

80,2

101,6

90,4(111)