Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Ст0. 1395

Производња у све четири државе, које су најјаче индустријске државе у свету, расла је сукцесивно, са малим прекидима, све до 1929 године; тако је производња, према горЊ им индексима, у 1929 години била порасла према 1924 години: код Немачке за 47,5% код Америке за 25,2% код Француске за 29,8% код Енглеске за 11,8% Опште узето, може се рећи да је светска производња у време од 1924 до закључно 1929 године порасла за око 30%. Да тај пораст није одговарао стварном стању, него је био у најбољем случају прејак, сведочи нам стање после 1929 године. Само за годину дана, у току 1930 год. производња је опала: код Немачке за 17,19% код Америке за 18,49% код Енглеске за 7,64% а порасла једино код Француске за 0,73%. Тај нагли пад у 1930 години био је проузрокован јаком привредном кризом, која је поред осталога, долазила и услед великих стокова произведене робе, која није могла да се прода. Пад производње није се зауставио ни у току 1931 године. Он се за пет месеци појачао у Немачкој за 9 поена, у Америци за 7, Француској за 9 и у Енглеској за 7. Тако је онај пораст у производњи који се постигао у току од шест година, био у две државе потпуно угашен за годину и по дана (у Америци и Енглеској) а скоро угашен у остале две. Смањење производње повукло је за собом највећи део привреде. Са њиме се јавља незапосленост радне снаге, која умањује куповну моћ народа. Пад куповне моћи, повлачио је за собом, поред осталог, и кризу у трговини, што је још више парализовало слабо стање. Апстрахујући стање пољопривреде, о чему ће бити речи касније, падом производње, која се јачала све до 1929 године, привредна предузећа су доспела у далеко тежи положај, него што су била раније. Довољно је да цитирамо неколико података о кретању стечајева у појединим државама. Ево тих бројки: Годишње бројно стање стечајева: Год. Немач. Аустр. С. А. Д. Франц. Енгл. 1928 7984 583 19.906 8237 4484 1929 9846 581 18.979 8714 4235 1930 11440 694 24.905 9068 4423 Грчка Мађар. Итал. Пољ. Чехос. Југос. 1928 187 1580 12.346 288 2.600 917 1929 440 2226 12.966 516 3.520 1063 1930 563 2482 15.789 821 8.253 608 , , Г1 -'Р°ј стечајева се повећао од 1928 до ПШ у девет држава, а смањио се у две и то: нгдеској и Југославији. Стечајеви су расли у ивдустријским државама, као што је Немачка, Француска, Америка, као и у пољо-

привредним попут Мађарске и Пољске. Али се ипак може рећи да државе које су до 1929 године имале јачи развој индустрије, број стечајева је био већи после 1929 године. Тако је у Немачкој број стечајева био већи 1930 године него две године раније за 43%, док је код Америке 25%, а код Француске 10%. То исто вреди и за Чехословачку, чија се индустрија после рата нагло развијала. И ако је Чехословачка имала пре рата изграђену индустрију, а њене послератне прилике како у политичком тако и у финансијском погледу стајале далеко изнад њених суседних држава, ипак се није могла очувати од спољнога притиска, који је и њену индустрију ставио пред тежак проблем. Код држава чија је индустрија слабије развијена, као што је Грчка и Пољска, узрок великом броју стечајева треба тражити у унутарњим политичким приликама, које су јако деловале на развој привреде. Случај Југославије и Енглеске чији је број стечајева у 1930 према 1928 години опао, и не може се објаснити. То вреди нарочито за нашу државу. Грозно стање стечајева порасло је 1929 године према 1928 док годину дана касније тај број знатно опада (за 43%). У првом семестру 1931 године стање стечајева било је повољније него годину дана раније за нових 46%. У томе Југославија стоји боље него и једна од наведених држава. Али се не сме изгубити из вида, да је наша статистика стечајева недовољно организована, а друго да и сам појам стечаја закон у свима покрајинама не тумачи једнако. Упоредо са порастом производње растао је поред осталог, и капитал. Не мислимо овде на масу капитала који држе финансијери и рентијери, него на пораст ситног капитала, у овом случају улога на штедњу код штедионице. О томе постоје тачни статистички податци, које нам приказује табела број 1. Ако се узме 1924 година, као почетна база, јер до те године у многим државама валутно питање није било решено, можемо закључити да (.у за 6 пуних година, улози на штедњу у штедионицама, без обзира на остале новчане установе, порасле за око 90% свога првобитног стања (1924). Тај велики пораст улога био је донекле изазван повећањем привредног обрта, који је у свету наступио. Капитал се све више стварао, јер је то захтевала и индустрија која је стално расла, као и трговина која је са њоме у вези. Тај процес се није зауставио ни у првој половини 1931 године, како се то види на табели. Али, зато је стање далеко неповољније V почетку друге половине текуће године. Кад је реч о улозима штедионице, које су више мање државне установе, или пак стоје под надзором државе, не сме се заборавити да је услед финансијске кризе, која