Општинске новине

Стр. 1466 ^ бо\уа где су цитирани сви стари писци, који помињу Београд. О аустријској окупацији Београда 1717 до 1739 имамо чланке Виловског у „Искри" и „Књижевном Гласнику" и чланке Косте Протића у Годишњици Н. Чупића. О Београду после ослобођења постоји уколико је мени познато чланак Виловског у „Књижевном Гласнику", успомене Срете Л. Поповића, успомене К. Христића, брошура д-р Јова Ташковића о паду Београда и Шапца 1806 године и моја књига Београд пре сто Лздина. Даље о разним питањима из прошлости Београда имамо чланке г. г. Е. Ј. Цветића, д-р Милослава Стојадиновића, професора Драгутина Костића, професора Јована Ђорђевића, Манојла Озеровића, а свакако и још неке, које ја нисам забележио. Нажалост сви су ти списи јако раштркани, а до неких од њих може се доћи само у бпблиотекама. Поред тога не постоји нигде библиографија свих списа о Београду, тако да би онај, који би желео да се упозна са свим оним, што је о Београду писано, морао да прелистава редом све наше часописе, па чак и дневне листове. III Писац историје Београда мирао би узети у обзир и најважнија историјска дела, која се дотичу Београда. За Београд су везани врло важни догађаји не само из наше, већ и из римске, визангијске, бугарске, мађарске, турске и аустријске историје. Због тога у историјским списима свих ових народа постоје многи подаци о прошлости нашег града и они би се могли употребити, уколико о појединим питањима није могуће доћи до оригиналних извора. Многи историјски писци, нарочито наши, ако и нису писали специјално о Београду, поклањали су нарочиту пажњу догађајима, који су са њим у вези. Тако, на пример, не постоји ни један спис о Београду у доба сеобе народа и византијских борби са Хунима, Аварима и Словенима. У тим борбама, међутим, Београд је играо врло важну улогу и често се помиње у изворима: код Прокопија, Менандера, Агатија, Симокате, Константина Порфоригенита и осталих писаца. Али, ако о тој епоси из историје Београда не постоји ни једна посебна расправа, све најважније податке о Београду тога времена употребио је и прокоментарисао г. Станоје Станојевић у својој књизи „Византија и Срби". Онај ко би писао историју Београда, морао би имати пред очима и изворе, али би му посао био знагно олакшан. Исто тако за турски период од велике користи може бити Хамерова историја Тур-

___ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ске царевине. Хамер је имао пред очима многе турске и источњачке изворе, до којих је данас врло тешко, ако не и немогуће доћи, чак и ономе, који би знао турски и арабљански. А у његова четири велика тона на свакој трећој-четвртој, а по негде и на свакој страни помиње се Београд. Ово су само два иримера, а могао би се навести читав низ историјских дела, које историчар Београда не би смео мимоићи. IV Штампани извори дају многе занимљиве податке из историје Београда, нарочито извори који су штампани у издањима наше Академије наука. Јер сви наши научници, који су те изворе прикупљали и сређивали, поклањали су нарочиту пажњу свему ономе, што се тиче Београда. У штампане изворе долазе: дела старих писаца, нарочито савременика; стари легописи, биографије и мемоари; разни записи и натписи; путоииси; стари листови и тако даље. Велика је незгода што су многи извори штампани по часописима: Гласу и Споменику Академије наука и другим, те немају регистра, што јако отежава рад. По неки пут се морају читати стотине страна, да би се дошло до каквог ситног податка о Београду. Најважније путописе преко Балконског полуострва, а од њих већина додирује Београд, прикупио је Матковић и штампао у изводима и са коментарима у „Рају" Југословенске Академије. Није, међутим, инак довољно задржаги се на прописима, које је он објавио. У њима он је пропустио многе дегаље, врло занимљиве за Београд. Зато би требало, гдегод је то могуће, потражити оригинале а вероватно је да би се нашло и доста значајних путописа, које Матковић не помиње. Старе српске записе и натписе прикупио је и средио покојни Љуба Стојановић и у њима има прилично занимљивих података о Београду. Стари листови и часописи постоје само из новијег времена. V Нештампаних извора, колико је мени познато, у Београду има мало. Акта Државне архиве могу дати само материјал за Београд после ослобођења. Од разних старих списа, који се чувају по разним другим установама, најважнији су објављени, те се отуда не може много очекивати. У бечким, пештанским и цариградским архивама свакако да би се нашло много занимљивих података. Виловски је у Бечу много радио и свакако да .је исцрпео оно што је најважније. У Цариграду може бити, могла би се очекивати важнија открића.