Општинске новине

Иих.К.. ПетровиК, новинар /\ Неколико речи о грађи за историју Београда

Последњих година, а нарочито откако је у „Београдским опилгинским новинама" заведена рубрика „Прилози за историју Београда", о прошлости нашег највећег града пише се више него шго се икада писало. Па ипак Београд још нема своје исцрпне и потпуне монографије. Томе има више узрока, али један од најважнијих лежи, изгледа, у томе, што је грађа за историју Београда још толико раштркана и несређена, Да би посао око израде потпуне и систематски написане монографије био врло велики. Пре него што би се тај посао предузео, мора се биги начисто са каквим се материјалом располаже, због тога, мислим, неће бити неинтересантно ако овде изложим неколико опажања о литератури и изворима за историју Београда. При писању историје Београда могли би се употребити ови списи: 1. Краћи написи који обухватају целу прошлост града. 2. Чланци и студије, који се баве појединим моментима или појединим епохама београдске прошлости. 3. Разни историјски списи, који се, поред свог главног предмета, дотичу и историје Београда. 4. Штампани извори. 5. Нештампани извори. 6. Старе слике и планови. 7. Археолошки материјал. I Насупрот ономе, што би се могло помислити у први мах, краћих списа, којима је обухваћена цела прошлост Београда има много. Нажалост, врло је мало њих који су изворни. То су већином пригодни чланци у којима се појављују увек исте чињенице, по неке чак и помало извитоперене пишчевим претераним одушевљењем и реториком. То, наравно, не важи за све списе. Има их који будућем писцу исцрпне историје Београда могу послужити као драгоцени водић. Ја ћу поменути само неке од њих.

Први најстарији, а у исти мах највећи од чланака, које ћу поменути, написао је 1789 године на латинском језику Матеја Катанчић. професор нумизмтаике и археологије на пештанском Универзитету. Превод Катанчићевог списа изашао је у петој свесци Гласника Друштва Српске Словесности. Катанчић је био врло учен човек, познавао је добро грчке и латинске ппсце и у своме спису употребио скоро све оне, који помињу Сингидунум. Нажалост његово излагање је прилично конфузно и он много места посвећује расправљању питања, која се данас више и не постављају. Али зато драгоценији су подаци, које он даје о Београду, каквог га је ол видео за време Лауданове војне. Виловски, који се много бавио прошлошћу Београда, објавио је 1911 год. под насловом: „Метаморфозе Београда" једно своје предавање, које је свакако извод из историје Београда, коју је он писао и која је изгубљена за време рата. Та његова књижица значајна је по томе, што у белешкама испод текста даје важније изворе, али је ту новијој историји дато несразмерно више места него старој. Најпотпунији и најбољи преглед историје Београда дао је г. Влад. Ћоровић у своме чланку: „Кратак преглед хисторије Београда", који је штампан у књизи г. д-р Милослава Стојадиновића: „Београд у прошлости и садашњости". II Постоји већи број чланака и студија о појединим моментима из историје Београда. али они нису равномерно распоређени кроз векове. Скоро сви ти списи односе се на римски Сингидунум, на доба аустријске окупапације Београда од 1717—1739 и на најновији период времена. О осталим епохама писало се врло мало, скоро ништа. О римском Београду постоји брошура Виловског: Сингидунум, моја књига: Како је постао Београд и један врло значајан чланак у „Реалној Енциклопедији" Раи1у \^Ј8-