Општинске новине

»г. Лна Врагина (Микрина) општински ентомолог

Сузби/ање лгува у Београду у току лето ж /есенм 1931 године

Напредовање Београда крупним џиновским корацима у току последњих неколико година учинило је од њега, нарочито у погледу спољашњости и удобности живота, једну велику европску варош. Што се, пак, тиче санитарних питања, која су у великим европским градовима, више-мање, везана за живот сиромашних класа и узимају се у обзир и решавају са социјално-економског гледишта, код нас су та питања везана за технику „закулисне" стране варошког живота и газдовања, која у своме развитку није још ни издалека стигла џиновски напредак града. Баш ова дисхармонија у ниској хигијенској култури широких маса и рапидном напредовању града у правцу великоварошком узрок је и извор једног класичног антисанитарног проблема, који у другим великим варошима не постоји: питања мува! У другим великим варошима Европе, то је питање давно скинуто са дневнога реда, муве не постоје, нити има могућности погодне за размножавање тих, по здравље штетних инсеката. Главна подлога за њихово размножавање су отпатци животних намирница у стању трулења, нечисте кухиње и ђубришта. У добро уређеним градовима Европе механичком прерадом и сагоревањем извуче се из отпадака и ђубрета све, што се да још користити, а у исто време уништи се и подлога за размножавање мува. За неколико година грозничавог пораста Београда није било довољно времена нити финансијских могућности, да се набаве модерни апарати за искоришћавање и уништавање отпадака. Одстрањивање отпадака врши се и днас још доста примитивно, и ако је Општина урадила много на решавању овог питања. У Београду је уведен систем канти, које су снабдевене добрим поклопцем (мора да их има свака кућа у своме дворишту), а специјални аутомобили односе ове отпадке ван вароши. На овај начин лице вароши поетало је приличније; али, у суштини, могућност за размножавање мува остала је иста. у јуну месецу ове године Општина је увела новост од велике важности по Београд.

Иницијативом г. Претседника Општине и на захтев стручног Санит. савета, организован је при Санитету „Ентомолошки биро". Захваљујући овом, Београд постаје једна од малог броја европских вароши, где се ентомолошки рад ставља у службу муниципалног санитета. Наравно, као пречи задатак ове установе, решавање питања мува поставља се испред свих осталих питања. Јака способност мува за множење, топло лето ове године, са великим количинама влаге, добар род поврћа и воћа, нарочито лубеница и диња, уз то још и немарност становништва у погледу чистоће, стварно су биле повољне прилике за најјаче размножавање мува у овој години. Ентомолошки рад у погледу сузбијања мува отпочео је тек онда када су презимеле муве дале већ једну-две нове генерације. Задатак сузбијања мува, специјално у Београду, јесте један од најтежих послова којима се икад бавила примењена енгомологија; а ево зашто: 1) Ентомолошка општинска организација састоји се од једног ентомолога, два помоћника (студената-медицинара) и два радника. Треба још поменути, да-само један медицинар и један радник могу да се посвете сузбијању мува; други раде на сузбијању комараца. Јасно је, да је овај број људи и сувише мали. 2) Ентомолошка организација није била предвиђена буџетом Општине, те до сада није имала довољно средстава за набавке, није било довољно потребних инструмената, посуђа и т. д., није било могућности, да се организују како треба демонстративни огледи, да се приступи неопходним посматрањима или сакупи потребан материјал. 3) Рад је необично отежан због средине у којој мора да се врши. Ово се односи на широку београдску публику, која не разуме значај тог посла, околност и тешкоће, под којима се делује, ни велику корист, која из овог проистиче. Чак и код интелектуалаца овакав рад наилази на неразумевање или скептицизам, те се чују примедбе: „Има више