Општинске новине

Вг, Реља Араиитовик Од/ек привредве кризе у градскоЈ ТрГОЂИНИ

Ни једно становништво ни града а некмоли државе, не може привредно опстајати без помоћи другога града односно државе. Замена добара, између произвођача односно потрошача једне са произвођачима односно потрошачима друге вароши или државе, постоји од времена, од како постоји и историја самога човека. Он никада није био у стању да сам себи прискрби на једноме месту све што му је за живот потребно, него је морао да иде од села до села, од вароши до вароши да набави оно шта му треба. Вароши где је трговина била развијена много су боље напредовале него друге. То је доводило до тога, да су центри трговине бивали и слободни градови и носиоци културе целога света. Трговина је помогла да се живот самога човека развио, модернизовао. Ни данас није улога трговине ништа мања. Напротив, њен утицај на привредни живот је сада далеко замашнији. Усавршењем комуникације привредна добра су могла да боље циркулирају. Помоћу те јаче развијене трговине створила се нека врста привредно-социјалне равнотеже, у колико је томе припуштала политика појединих градова односно држава. Тек у време модерног трговања, успоставила се довољна замена привредних добара. Прилив робе из села у град, из једног града у други, или из једне државе у другу, могао је да се у довољној мери изврши тек онда, кад је трговина била вођена на модерној основи. Развој трговине служи нам, за оцену општег привредног стања града или земље. Чим је већи промет, тим се претпоставља да постоји и већа привредна делатност. Град у коме је трговина слабо развијена је самим тим фактом осуђен да привредно заостаје за оним градовима где је трговина бујнија. У време опште светске кризе, ни трговина није била поштеђена. Шта више, она ју је и преносила, као што бакрена жица преноси електричну енергију. Они градови који су по својој конструкцији били отпорнији, за обрану снабдевенији, ти су мање оштећени

од оних који су ради своје неслабости њишу после сваког поветарца. Привредна утакмица није никада била више заоштрена него што је данас. Разлог је томе баш сама криза. Маса робе лежи непродана, и њена прођа захтева најефикасније сретство. Чим криза показује виши ступањ, тиме се и појединци за конкуренцију више оружају. Ни сама политика општине, односно државе у погледу потпомагања привреде, не може да остане неутрална према постојећем стању. Њихови интереси налагали су да се привредна политика саобрази наступиломе стању, да се створи срество које ће бити у стању да парира злу које се народу намеће притиском привредне кризе. Да би могли да оценимо промене које су наступиле услед привредне кризе, која је спречавала правилну замену добара, како између градова тако и између самих држава, ми ћемо овога пута узети у расматрање стања спољне трговине појединих држава. При томе ћемо водити рачуна да говоримо о стању оних држава са којима ми на.јвише стојимо у трговинској вези. Из извештаја Друштва народа о кретању спољне трговине, ми смо издвојили ове државе: Немачку, Француску, Пољску, Чехословачку, Бугарску, Грчку и Југославију. Код тих седам држава било је увезено 1928 године разне робе у тежини од 134.057,9 хиљада тона, а извезено 141.444,2 хиљаде тона. Годину дана иза тога, прва се бројка пење на 146.152,7 а друга на 149.772,6 хиљаде тона Тако се увоз према тонажи појачао за 9%, а извоз за 5%. У 1930 години настаје сасвим друго стање. Увоз тих држава опада према годину дана раније за 7°/о, и скоро досеже стање 1928 године, а извоз опада за 9% и пада испод нивоа 1928 године. Та мала чињеница доказује нам да је трговина у 1930 години била далеко мањега обима него што је била пре годину, односно две године дана — не анализирајући раније стање. Нарочито велики пад извоза показује тај ступањ кризе која се појавила код замене добара

4