Општинске новине
Стр. 1508 Пад просечног индекса цена на велико за I. пол. 1931. год. (У продентима) Према просечном индексу цена
Таб, бр, 7.
I. Полгођ'. 1 1930 г.
II. По.Јгође 190 г.
Немачка
10,75%
6,72«/ 0
Француска
13,23
6.99
Италија . . ...
21,97
13,33
Енглеска
15,61
7,78
Аустрија .....
11,39
5,37
Маџарска . ...
7,01
0,96
Чехословачка • • •
9,09
3,00
Пољска
13,91
8,26
Бугарска ......
15,10
! 0,87
Југославија ...
16,94
9,42
Просечно
13,50
7,27 1
— — ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Југославија, док у II пол. Италија, Бугарска па Југославија. Из ОЕОга се може закључити, да и ако је коефицијенат варијације у 1931 години био много слабији од 1930 године. Ипак то не значи да је већ тада наступило затишје у паду цена. Напротив, цене су наставиле свој пад, само лакшега темпа. Да ли ће се пад у II пол. зауставити, о томе се не може још говорити, али према данашњим резултатима велика вероватност да ће цене досегнути свој минимум у овој години, и почети да се поновно дижу. Према коефицијенту варијације стање наше државе је доста неповољно. Ми смо у I полгођу имали блажи темпо варијације од Бугарске, али зато је премашујемо у II полгођу. Тада је коефицијенат за нашу државу био два пута већи него за Мађарску, Чехословачку, скоро и Пољску, а три пута већи од Немачке. Стање би се донекле изравњало тиме што је коефицијенат у I пол. 1931 го-
Индекс цена на мало ј
ј Бзза: Број градова
Немачка: 1914 72
Аустрија: 1914 Беч
Бугарска: 1914 12
Фраицусха: 1914 Париз
Мађарска: 1913 Будимпешта
Италија: 1914 Милано
Пољска: 1<14 Варшава
Чехосло»ачка: 1*44 I цела држава
за 19 9 VII
155,7
123,-
119,7
123,-
127,-
14', -
139,2
1930 VII
145,9
119,-
98,3
122,—
105,-
14?,
126,4
129,6
XII
134,8
111,-
85,5
132,-
95,-
136,-
123,5
118.4
1931 1
133,5
109,—
84.8
132.-
94, -
127,--
109,5
116,7
; 111
129,6
105,-
81,6
131,—
96,—
127,-
108,7
114,—
VII
130,4
110*
(0,8*
125,-
97*
123,—
105,6
118,6
* За месец јуни.
Маџарска
4,46
3,02
1,24
Чехословачка
1,36
2,34
1,11
Пољска
1,97
3,46
1,54
Бугарска
7,36
4,12
2,23
Југославија
5,45
6,59
0,80
Највеће
варирање
цена у 1930
години
показује Бугарска, чији коефицијенат за I пол. износи 7,36 а најмање Чехословачка са коефицијентом од 1,36 за I пол. Разлика је у варијацији цене веома велика, што и карактерише 1930 год. У I пол. 1931 године; цене свих држава су пале испод просечног нивоа 1930 године, али су њихове варијације биле куд и камо мање. Цене су у 1930 години варирале више него и једне године после рата. О томе нам говоре наше табеле. Међутим, у току I пол. 1931 године, пад се цена наставио. Он није био онако жив као пре годину дана, али је ипак био веома осетан у свима државама. Просечно су цене у I пол. 1931 године код 10 држава, како се то види из табеле број 7, биле ниже од оних у I пол. 1930 г. за 13,5% а од II пол. те године за 7,27%. Највећи пад према I полгођу показује Италија, а онда
дине испод 1, и то је најнижи од свих наведених држава, али нас то не сме много соколити, јер је јануара месеца ове године индекс цена на велико био испод стања годину дана раније за 17,5 поена односно за 18%, а јуна месеца за 13 поена односно за 15%. Детаљни преглед о кретању цена код нас дају нам следеће бројке: Коефицијенат варијације иидекса цена на велико у Југославији за време од 1927 до I пол. 1931 год. Г о д и н а 1930 1931 1927/30 I пол. II пол. I пол.
Пољопривреда
13,72
4,47
12,21
4,09
Сточарство
4,59
2,63
3,90
4,41
Минер. производ
3,28
0,42
0,80
3,45
Индустр. производ
8,10
2,78
2,84
0,96
Тотални индекс
7,58
2,84
4,95
0,80
Извозни артикли
7,60
3,14
7,68
1,67
Увозни артикли
7,39
2,00
3,21
1,12
Као што се види највише варијацију показују код нас пољопривредни производи.