Општинске новине

Стр. 1512

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

основ и има карактер општег интереса као: регулација, уређење улица, инсталирање водовода уличног, улепшавање вароши итд. По Тар. Бр. 334. раније се наплаћивало а и сада се наплаћује 10 динара за решења, која се доносе на захтев странака, по којима се извесна права заснивају или гасе, а противу којих се решења употребљава правно средство код више надлежне власти, ако је и у колико заинтересованој страни угрожено право. И ову би таксу требало такође изједначити са државном, у износу од 20 динара, по Тар. Бр. 5., са разлога изнесених у Тар. Бр. 333. За жалбе се плаћа само државна такса по Тар. Бр. Бр. 6. 20 динара. По Тар. Бр. 335. раније се наплаћивало за све прилоге уз молбу, жалбу, тужбу итд. по 0.50 а сада по 1 динар, те би и овде требало применити предлог о повећању у смислу Тар. Бр. 2. тј. по 2 динара, колико се плаћа и код државних власти. По Тар. Бр. 336. за уверење, које општинске власти издају странкама о њиховим личним особинама, односима, способностима, раду или фактима и приликама, раније се наплаћивало 10 динара и сада десет, док се за уверења код државне власти наплаћује 20 динара, те би и ову таксу требало повећати на 20 динара јер су истоветне услуге, које у овом случају чине странкама и држава и општина. Важно је напоменути овде, да се мора водити рачуна о броју основа изнесених у молби, којом се тражи уверење, па, ако их има више као нпр.: о владању, имовном стању, брачном стању, задружном стању итд. онда се, за сваки основ наплаћује особена такса. Поред наплате општинске таксе наплаћује се и државна у 20 динара. По Тар. Бр. 337. за потврду уверења, изјава или сведочанства наплаћивало се раније 10 динара а и сада. За писмене молбе за расматрање свршених аката, где долазе и рачунске књиге, наплаћује се код државних власти 10 динара по Тар. Бр. 41. а толико исто и код општинских власти сходно Тар. Бр. 340. Напомиње се, да молба за расматрање акта не може бити усмена. За одлуку, којом се дозвољава одобрење за расматрање не сме се наплаћивати никаква такса изузев оне, која је на молби утиснута. Може се наплатити такса за одлуку само у томе случају, ако се странка одбија од захтева за расматрање и то, ако иста тражи формално решење. Што се пак тиче таксе за преписивање службених аката и докумената и извода из службених књига, која се наплаћује код општинских власти у 5 динара по Тар. Бр. 342., кад препис врши општина, требало би исту изједначити са државном, која се наплаћује У динара, гто Тар. Бр. 42. под б), јер је

услуга, коју државне власти указују странкама у погледу радне снаге и материјала потпуно истоветна. Органи општински, који врше преписивање немају права ни на какву нарочиту награду од странака. За потврду или оверавање, нреписаних аката, ако та акта нису већа од једног габака, наплаћује се по Тар. Бр. 342., код општинских власти 5 динара а код државних 10 динара по Тар. Бр. 43. под а), те би и ову таксу требало повећати од 5 на 10 код општинских власти за услуге, које су истоветне са онима, које указују странкама државне власти. За пријем у чланство општине, плаКа се на име основне таксе 100 динара по Тар Г>р. 353. таксене тарифе, а, поред тога, по пријему у чланство и за упис у регистар становништва, мора се платити још и такса, која износи половину износа непосредног пореза и приреза., коју примљено лице у чланство има да плати код пореске управе у Београду и то за ону годину у којој је чланство тражено, но, ова такса не може бити већа од 3.000 динара. Ову таксу не плаћају државни и самоуправни чиновници, који су са службом у Београду. Сасвим је други случај за странце, који су редовним путем добили пријем у поданство Краљевине Југославије, па се обраћају молбом за пријем у чланство општине; ту је такса десет пута већа од основне таксе за пријем у чланство општине обичним путем т. ј. износи у место 100, хиљаду динара, по Тар. Бр. 453 — таксене тарифе, а, поред тога по пријему у чланство и за упис у регистар становништва плаћа се још и такса, која износи половину непосредног пореза и приреза, које примљени у чланство има да плати код Пореске управе у Београду, у години тражења чланства, но, и ова такса не сме да буде већа од 6.000 динара. За исписивање из чланства општине и акт о одсељењу плаћа се 10 динара по Тар. Бр. 355. Најзад, као последњи тарифни број, који је такође врло често у употреби, то је опомена за недовољно положену таксу, која се наплаћује по 5.— динара по Тар. Бр. 357, а код државних власти по ТБр. 46 плаћа се по 10.— динара. И ову би таксу општинску требало такође изједначити са државном са разлога већ напред изнесених. На овај начин завршили смо излагање општих — административних такса, које су најчешће у употреби. Ове су таксе раније наплаћиване у готовом новцу а сада се наплаћују у таксеним маракама општинским, по члану правилника о изради, продаји, употреби и контроли таксених марака општине града Београда од 5. августн 1930 године, које се прописно депе