Општинске новине

А. Б. Херендп, новинар

Питање кири/а и отказни рокови у Всограду

Проблем станова, то јест, тачније, проблем кирија, осетио се у Београду можда најјаче првог новембра ове год., услед прнвредне кризе, која је погодила огромну већину београдског становништва, нарочито услед смањених зарада и смањених плата. Закупци су се надали, да ће цене становима опасти. Та нада није била неоправдана. Данас у Београду не постоји више оскудица станова. Напротив, има више понуде, него ли тражње, јер се сви слободни станови, како нас уверавају констатације у дневној штампи, па и објављени огласи за издавање празних станова после отказних рокова, не могу издати, те има известан број оних, који морају остати празни. Никада није било више отказаних станова у Београду, него ли 1 новембра о. г. Ма да немамо за то статистичких података, они Београђанима нису ни потребни. Огласи за издавање станова по дневним листовима, а нарочито цедуље „За издавање", виђале су се на све стране и можда неће бити претерано ако кажемо, да је једна трећина београдских закупаца (искључујемо радње) отказала. Као што је познато, спуштање кирије старом кирајџији је ствар, на коју се београдски кућевласници ретко решавају и закупцу, ако мисли да дође до јефтинијег стана, преостаје гогово једини начин да откаже и да тражи нови стан. Ове године, за 1 новембра, број отказа био је, како рекосмо, нарочито велик, јер су закупци били руковођени оправданом помисли, да ће кирије опасти, те према томе, ако њихов кућевласник не попусти цену, попустиће други. Мишљење закупаца било је основано на гласовима ( и то тачним), да у Београду има више празних станова, него што се траже; да су зараде на свима пољима пале, па ће се, према томе, и кућевласници ваљда задовољити мањим зарадама; да су кућевласници у великом броју до сада смањили, или мог4и да смање, своје терете, вишегодишњим отплатама, у времену врло високих кирија и т. д.

Па ипак, Београђани су се преварили. Кирије нису ни мало опале, него су чак, порасле. * ^ % Како је дошло до те аномалије да, и поред већег броја станова, него што је потребно, кирије не спадну, кад је однос понуде и тражње у целом привредном животу најпресуднији фактор у осцилирању цена? Пред први новембар доста је писано у нашој штампи о проблему станова и кирија. Указивани су многи узроци, који држе цене на неоправданој висини, и социална потреба, да се то на неки начин регулише, у ингересу огромне већине грађана. Али, најмање се указало на .једно врло важно питање, т. ј. на питање отказних рокова. Тога су се дотакле једино београдске „Општинске новине'', на кра.ју чланка г. Владе' Миленковића: „Кирије у Београду постају све актуелнији проблем". Фиксирањем отказних рокова искључиво за први мај и први новембар, хтело се бесумње, у случају не постојања уговора, извршити нека заштита! Само заштита кућевласника, или заштита закупца? У случају недовољног броја станова, ови рокови заштићују закупце, да их кућевласник не би могао иселити у свако доба, за љубав веће кирије, или других спекулација. Али, у случају већег бро.ја слободних станова, као што је то сада случај у Београду, ови рокови заштићују кућевласника. И баш ти рокови су много криви, што цене становима у Београду нису спале ни за толико, колико би било сразмерно по економском правилу односа између понуде и тражње. * * * Огроман број Београђана закупаца отказао је станове за први новембар, јер је, поред првог маја, то једини дозвољен рок, за који су могли да откажу. Баш услед тог огромног броја отказа, настала је и огромна тражња станова пред први новембар, али то је била,