Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1583

шили су и турску текију бекташког реда која је била приљубљена уз сами бедем испред „Роспи -капије" (за доказ да је на томе месту постојала текија служи и то, што су пре три године на томе месту из земље ископани и за будући Музеј сачувани бакрачи с веригама и јеленски рогови обрезани и инкрустирани а зна се да су јеленски рогови символ бекташа). Уз то, посада се је жалила да им смета јака кошава која је те године, изгледа, нарочито беснела над Берградом и да им у тврђаву наноси разно ђубре и велику прашину, те падне предлог да се гласнја, као отворен и брисани простор засади -дрвећем и пошуми. Идеја, да се то пра-

Верује се да је последњи мухафиз Београда Али Риза паша на Калемегдану предао кључеве од града Кнезу Михајлу, и да је то баги на ономе узвишењу засађеном јелама преко пута „Круне". Међутим летописац (Чунићева годишњица) и ова стара слика цртана од познатог савременика, говоре сасвим супротно. Према оној слици види се да Риза паша предаје кључеве на једном путу (данашња Узун Миркова ул.) испред саме тврђаве. Овакав поступак сасвим се поклапа с војничким појмовима. Овој слици можемо потпуно веровати прво што је рађена за време самог догађаја, друго, што је топографски фрапантно истинита. И дан дањи на томе месту стоји

Риза Паша предаје Кнез Михајлу кључебе од града

зно градско поље, тај Калемегдан, гласија, пошуми, пала је на ум команданту тврђаве Жабарцу, и он зовне свога ађутанта коњичког п. поручника Павла Стефановића, оца данашњег дивиз. генер. у пензији г. Душана Стефановића и повери му пошумљавање Калемегдана. Он је отишао са својим војницима у Топчидер и Кошутњак и донео стабљике и младаре од разног дрвећа и воћа које је лепо засадио по извесном реду и на тај начин засновао наш први национални парк. Ето, тако је у априлу 1867 године постао наш „Калемегдан" поставши грађански парк, и од тога дана преста да се вежба на томе месту и наша „јегерска рота" којом је командовао Јагодинац Јованчић „љут као Рис". Калемегдан има и своју другу историју, има и свој лични, интимни живот. И ту има мало погрешака у данашњем тумачењу, што ћемо покушати да овим чланком исправимо.

таква сахат-кула; и дан дања поред те исте сахат-куле постоји она иста турска кућица; и дан дањи на десном бастиону стоје рушевине оне џамије која је тада била цела, и дан дањи улаз у тврђаву из Узун Миркове улице онакав је, како је представљен на тој старој слици пре толико година. Ми немамо никаквих записа о детаљима предаје тврђаве, али зато ти детаљи још живе у успоменама Београђана који су били очевидци догађаја. И према њиховом причању, и према детаљима записаним од стране савременика види се да је Риза паша предао тврђаву с великом куртоазијом. По предаји кључева испред тврђаве до које се Кнез довезао каруцама, Риза паша је с Кнезом и свитом ушао у тврђаву пешице и провео Кнеза кроз целу тврђаву. При повратку под Зиндан Капијом чекао је један коњ белац оседлан и украшен рахтовима. Риза паша хвата коња