Општинске новине

1>. ВоЈиновић-Пеликан

Постанак Калемегдана

Сваком Београђанину врло добро је познато да наш најлепши и највећи парк у Београду носи турско име: Калемегдан. То страно име толико је технички срасло с местом које именује, да та реч код свакога данас при самом њеном помену изазива појам терена засађеног дрвећем и цвећем, што је потпун парадокс њеном правом значењу. Има један мањи део Београђана, старијих, који се упуштају и у саму етимологију те турске речи, али и то врло погрешно. Они, на пример, реч Калемегдан врло добро преведу с турског, али јој одмах затим привежу сасвим погрешно тумачење које историјат њен и тврђаве иза ње, одводе на сасвим погрешан пут. Они, например, добро рекну: „Калемегдан је турска реч и значи на српски градско поље"... али одмах затим ногрешно додају: „а тако се зове зато, што су на томе пољу Турци и Срби делили мегдан!" Ово је скроз неосновано. Истина је да реч Калемегдан значи градско поље, истина је да су се гамо рвали и „обаљали" турски низами с абаџиским момцима из вароши, истина је да је Калемегдан, данашњи боазирани Калемегдан био голо, градско поље тачно до априла 1837, али није истина да је он тако назват из горе поменутих узрока. Ово погрешно тумачгње толико је иостало опште и усвојено, да је чак нашло места и у једној додуше врло слабој књизи А. Мусе-а издатој у Паризу 1922 под насловом Ве1§гас1, сарИа1 (1и Коуаите без бегђез, Сгоа1ев е! 51оуепе§ и која је имала за мисију да изврши пропаганду за наш Београд у иностранству. На страни 13. те своје књиге г. Мусе објашњавајући име Калемегдана преводи ту реч изразом „1^е 1еггат <1е ЈоитоЈз" — поље за утакмице, што је и врло смешно и врло погрешно. Одмах још у почетку рећи ћу енергично и поуздано да реч мегдан не значи ни угакмицу ни двобој како се то код нас мисли, већ да та реч има много мирољубивије значење и у преводу значи поље. Кад у народној песми јунак јунаку каже: „да ти мени на мегдан изађеш" то не значи: „да ти мени на двобој изађеш", већ је значило: „да ти мени на поље изађеш, што му је у оно доба у неку руку био технички израз за двобој!

Калемегдан — градско поље, јесте чисто специјализирани војнички израз; тачније, то је фортификациони израз кога су Турци у оно време врло правилно употребљавали. Тај израз одговара нашем војничко-фортификационом изразу гласија и означава чисто отворено поље испред тврђаве; оно исто што значи и реч Калемегдан. По правилима фортификације свака тврђава мора имати испред себе гласију — чист, преглеба могли приметити и на већој даљини приближавање непријатеља и имаги чист терен за противакцију. Таква тврђавска гласија београдске тврђаве био је данашњи Калемегдан и што је та гласија била окренута Шумадији сасвим је логично, јер су се Турци и други бојали напада с те стране! У ту сврху Турци су најстрожије забрањивали подизање ма каквих зграда и препрека на домашају гласије, а то је на најмање 500 метара од тврђавских ровова, тако да смо готово и нехотице добили грађевински блок тек од данашњег хотела „Круне". Докле год је данашњи Калемегдан вршио своју тврђавску улогу као један нерв тврђаве, дотле у њеној близини није било ни једне зграде. Турци нису допуштали. Једино су око 1840. год. учинили изузетак према Енглезима допустивши им да у готово додирној близини тврђаве подигну зграду за своју Легацију. (Данашња реалка, која је осгала непромењена онаква каква је била у доба зидања). И тако је то ишло до године 1867. Али кад те године у Београдски град уђоше Срби Кнеза Михајла, једном за увек, Калемегдан, односно гласија, почиње да губи свој значај. Нова посада тврђаве нема шта да се боји Шумадије, и не треба јој „Калемегдан" с те стране; сад је и свакоме слободно да зида одмах уза саму гласију, и први пример даје Тома Вучић Перишић сазидавши себи конак. Његовом примеру следују и други, и тако добијамо фронт Енг. посланство—„Круна". Па се је отишло и даље: могло се је слободно кретати и по самој гласији; одмах по предаји града, Срби су прегли да гласију очисте од турског ђубрета и турских гробова. Пору-