Општинске новине

Стр. 1554

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

народном се извору напајао високим идеалима правде, слободе и велике мисли југословенског уједињења. Тако снажно изграђен и запојен духом Свога народа, наш мудри Краљ Александар I. узео је као млади Регент у најболнијим и најтежим часовима наше националне трагедије судбину Свога народа у Своје моћне руке. У ослободилачком рату тадашњи РегентПрестолонаследник а данашњи Краљ Александар начелу Своје храбре војске пронео је славне трофеје, какве је пре Њега мачо који војсковођа доживео! То легендарно херојство нашега Краља и наше јуначке војске донело нам је слободу, и више, донело нам је уједињење свих јужних словена. Од тада је Бог поново почео да чува и штити нашу драгу Отаџбину на коју је био тренутно заборавио, тренутно, велимо, јер три године нашега ропства нису ни један једини тренут на вечном хронометру Провиђења. По ослобођењу су дошли дани мира, дани стварања и зидања свете отаџбинске зграде. Ослобођена отаџбина затечена је економски разривена, опљачкана од непријатеља до сржи. Привредни инвентар народних маса разграбљен и упропашћен. Радна снага ратом сатрвена, тешко се обнављала. Сиротиња и очај били су из свакога кута ослобођеке и уједињене отаџбине. Држава је привредно била умртвљена; авет кризе помаља се иза јадранских хридина! Док је за победу над удруженим непријатељима требала надчовечанска снага тела и духа, пожртвованости и ратног генија, дотле је за стварање велике и снажне отаџбине под овако тешким условрша требало много државничке мудрости, пророчанске видовитости и, изнад свега тога, челичне снаге духа, да се израђени план државног препорођаја оживотвори у пркос свих моралних, политичких и материјалних препона. Наш љубљени Велики Краљ имао је свпх тих дарова неба у снази достојној дивљења. Колико је само надчовечанске моралне снаге требало, да се разбије чвор племеиских трвења и тесногрудих локалних интереса, које су племенске вође хтеле да подигну на висину фетиша. Али наш је Велики Неимар радио и овде мудро, неуморно, снажно. Наш Краљ Александар и тога пута повео је још једну битку, тешку и исто тако судбо-

носну, као што је била она пре трпнаест година на висоравнима Доброг Поља. Овога пута битка је била за духовни спас угрожене уједињене отаџбине! И победио је витешкн, триумфално, као што је навикао да побеђује. Од Његовог историјског манифеста 6 јануара 1929 год. до 26 септембра 1931 год. цео тај провизоријум употребљен је на сређивање земље, на умиривање распламтелих негативних страсти, на духовно сједињавање отаџбине. Када је наш племенити и далековиди Краљ осетио, да од несрећних партизанских грозница ни је више ништа остало сем немилих успомена — онда је Он обновио уставан и парламентаран живот отаџбине. Сада се налазимо у тређој фази развића југословенске државе. Народу је Краљ повратио његова парламентарна права и дужности, и народ од свога садашњег парламента очекује више него од иједног ранијег. И прилике су данашње друге. Народ је у тешком привредном искушењу. Наша природом благословена земља, над којом су раскошно изливени сви плодови неба, преживљује мучне дане опште, светске привредне кризе. И народ са правом очекује снажан рад својих изабраника, пожртвован до самопрегоревања, онакав рад, какав нам примером од почетка Своје регентске и краљевске управе показује наш љубљени Краљ Александар. Прнвредна и економска крнза загосподарила је светом. Оштро и немилосрдно. Захватила је и нас; срећом најмање. Али ми никада нећемо клонутп духом. Један глас, божански и умирујући, као глас мајке чеду свом, струји кроз душу народа нашег: „не брини — вели му тај глас — победиђе се и ова привредна неман, и ти ћеш доживети дане заслужене среће и мира. Не брини, јер над свима стоји добри и витешки Краљ Александар, чије су све мисли, све жеље, сви нанорп упућени твојој срећи!" И зато што је Он ту, отаџбина ђе процветати а песма животне радости ускоро ће се нонова проломити кроз шуме, поља и домове препорођене Југославије. Убеђен у спасилачкн рад свога Краља, Југословенски народ, са Београдом на челу, у овоме часу из свих -душа упућује своје топле молитве Свемогућем Богу за дуг жнвот и здравље свога народнога Краља и Његовог Краљевског Дома, јер Југословенски народ у томе гледа свето јемство за свој миран, срећан и несметан развитак.