Општинске новине

Арх. урбаниста драг. М. Поповић Општинске тарифе

Неколико чланака објављених по београдским листовима и последња дискусија на седници општинског Одбора, показује да у питању наплате воде београдска Општина намерава да спроведе једну у истини значајну тарифну реформу. Међутим цела та ствар показује једну другу исто тако значајну појаву, наиме код нас се сваким даном све више и више појављује питање муниципализма, које захтева подробније расматрање а нарочито боље обавештавање јавности. Под муниципализмом треба разумети мешање општине у трговачке послове, ствар која је код нас срећом примљена без икакве борбе од стране Трговачке коморе или Државног Савета. Јер док се код нас нико није противио отварању општинског водовода, пуштању у саобраћај општинских трамваја, електричне централе па у последње време и Општинске Штедионице, у страним државамз. принцип слободне трговине и партизанство против монопола ма које врсте оно било, ометали су општине у завођењу њихоких трговачких предузећа. Али, баш зато што су стране општине имале да издрже борбу са јаким приватним мишљењима и непријатељством против већих монопола предузећа (као за воду, гас, електрику), оне су своје трговачке установе морале да постављају веома солидно, и социјално и финансиски, да би могле дати оправдања и логичан одговор свакој примедби. Ако се узме уз то да борба ствара предузеће које, да би изашло победник, мора бити боље и јаче но противник — осуство борбе — што је случај код нас — створило би онда једно неактивно стање које ће увек бити изложено дискусијама. Неактивно не из неке смишљене зле намере (напротив, београдска општина ради врло много) већ зато што општина није имала никакву борбу око тога из које би изашла „прекаљена". Случај са разговорима око београдске тарифе за воду показује да се у неку руку јавно мишљење буди и да општина не може више као до сада узимати прво погодно решење и њега спровести у живот, већ да мора узети најбоље решење да би се могао дати одговор свима пробуђеним противници-

ма и да би социјална правда — израз који није наш — била потпуно задовољена. И баш зато што ствар стоји тако, што се на та питања, као и на сва остала у осталом, морају дати прецизни и оправдани одговори, незгодно је говорити о њему а рпоп, напамет, не познавајући га одлично и свестрано. Муниципализам гледан са финансиске стране мора се посматрати са две стране гледишта: прво у погледу потрошача а друго у погледу приреских обвезника. Становници једне општине двоструко се старају о једном предузећу у режији: с једне стране као потрошачи јер се предузеће одржава због њих, због публике, а с друге стране као прирески обвезници јер се таква предузећа стварају обично путем специјалних приреза или се ти прирези смањују ако предузећу добро иде. У опште узев главни резултати, које је постигао муниципализам у односу на публику, огледају се у смањивању тарифа клд дође до случаја да једно предузеће пређе из приватних у спштинске руке. Тако на пр. у Глазгову чим су гасна централа и водовод прешли у општинске руке цене су за гас и воду за годину дана. спале на 50 ,Ј /о. Тај проценат у опште иде код Енглеза до просечно 20°/°, што значи да муниципализирање предузећа за гас и воду помаже много становништву. Дакле, појефтињавању цена пма се захвалитп једино прелажењу предузећа из приватних у општинске руке. Општине могу продавати своју робу јефтиније из два разлога: најпре зато што оне долазе до повољнијих зајмова него приватна друштва, јер дају веће гаранције и, најзад, зато шго нису принуђене да брзо амортизују своје уложене капитале у инвентар, јер су сва општинска предузећа обично неограниченог трајања. И најзад што се проценат чисте добити своди на нулу, као што је случај са београдским водоводом. Овај други разлог изгледа на први поглед мало нелогичан јер се зна да се за сваки за.јам мора плаћати амортизација на време. Међутим општина повремено изводи радове и повремено закључује зајмове и није везана за неки одређени рок кад мора да отплати водоводне цеви, пошто је рок докле ће их она држати неограничен. Што се тиче приреских обвезника њима