Општинске новине

Стр. 26

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

је главно цена робе: „Пошто ће продавати кубни метар воде или гаса приватно друштво а пошто општина?" О овом питању, још више него на предходном о јевтинијој продаји од стране општине, да се тешко доћи до разумевања код нестручњака. Јер врло је тешко сравњивати рад код два друштва, а колико је тек деликатно упоређивати рад једног приватног друштва и општине. Кад једно друштво ради неки трговачки посао, оно га води искључиво у циљу да оствари извесну добит. Финансиски резултати друштва виде се из књига: дугује и потражује из направљеног биланса. Друштво простије речено жели: да покрије трошкове, да амортизује капитал и да оствари извесну чисту добит. Напротив, општина нема исти циљ; она може на пр. да одлучи да експлоатише свој водовод са слабим приходима или чак без прихода у опште; она може намерно да експлоатише то предузеће са губитцима. ако сматра да је социјална страна питања јача од економске, од трговачке стране. Како ће једно приватно друштво коме је дат монопол за једну ствар, одредити цене роби за продају? Код монопола ниво цена је одређен тако да друштву обезбеђује максимум користи. Али рећи ће се, зар власт не може утицати на одређивање висине цена? Појмљиво да! Само власт исто тако не може ни предвидети трговачку страну друштва јер ако наметне ниску цену предузећу и тешко га „погоди", предузеће ће изнети да оно тако не може да ради и захтеваће поштовање уговора, који му осигурава извесну добит која се утврђује на основу књига. Приватно друштво само ће онда тежити да задовољи интересе публике кад прво задовољи своје личне. Ако једно друштво са концесијом експлоатише извесне аутобуске линије у граду, оно ће их провести само кроз оне делове града који ће им моћи дати на.јвећи број путника и тиме осигурати себи највећу добит. Тек присилом власти и администрације оно ће и кроз ненасељеније и мирније крајеве пустити још коју линију. Општина, која није руковођена истим разлозима, неће оклевати да то уради без неког нарочитог приморавања. Најзад, општина и приватно друштво се разликују по дужини трајања експлоатације: приватна друштва имају обично ограничени рок — општина бесконачан. То је важно због тога, што ће приватно друштво тражити да у свом, одређеном концесијом, року наплати све своје издатке и да извуче максималну добит, па ће према томе морати да постави и веће цене — општина може своје потребе да задовољи и са мањом ценом. Сва ова досадања излагања иду за тим

да покажу да постоји разлика између општинских и приватних друштава која експлоатишу исту ствар. Али баш кад је све тако, онда је нелогично да општина сама, око експлоатације једног њеног предузећа прибегава методама које би заступало једио приватно друштво! * У питању самих тарифа општина мора водити рачуна о много које-чему. Кад општина експлоатише једно предузеће, чије се цене одређују према пијачној цени у правом смислу речи, тј. кад се роба наплаћује према слободном закону понуде и тражње, јер је конкуренција слободна, општина не може у том случају да утиче на формирање цена. Такав је случај са општинским цигланама, мајданима камена или општинским пиварама. Таква предузећа треба експлотисати по принципу приватне економије, јер је једини циљ да даду приход. У случају пак експлоатисања предузећа као гасних или електричних централа и водовода, јавни интерес утиче у многоме на стварање цена па чак кад су та предузећа поверена и приватним друштвима. Јер у том случају цене се не одређују искључиво према принципима приватне економије. На првом месту, цене се не стварају према правилима слободне конкуренције већ према принципу монопола. Монопол, разуме се, није подпун јер се може десити да у граду рецимо, има разних друштава која врше разну службу (вода, гас, осветлење, трамвај итд.) Чим јавни интерес диктира ствари, одмах се због њега мора водити извесна политика. Према томе и тарифирање цена мора имати своју политику, која се код Немаца нарочито испољава на разне начине. И пре него што пређемо на нарочита разматрања о води и о разлозима који треба да руководе једну општину при тарифирању цене воде., ми ћемо укратко изнети опште идеје о општинским тарифама. Општинске тарифе се посматрају са две тачке гледишта: са економско - социјалне стране и са техничке стране. Значи у колико општине вуку добит од ње или у колико на опште задовољство излазе у сусрет становништву. Затим и чисто техничка страна да се посматрати под разним угловима под статичким и под динамичким тј. при предпоставци дали се тарифа распростире на једно економско, политичко и социјално неприменљиво мирно стање или се треба да прилагоди великим променама, као рецимо добу кад је марка у Немачкој много падала. Даље, све се то може посматрати и студирати према: количини употребе (потрошње), према циљу потрошње, према трајању потрошње и према природи потрошње.