Општинске новине

Когдан Крекић, одборник 0. г. Б.

Проблем неупослености у нашим градовима

Када се год поведе реч о неупослености, увек се чује: Ми смо, хвала Богу, аграрна земља, па нас неупосленост не погађа као индустриске земље; осим тога аграрни карактер претежног дела наше привреде и повезаност градског са сеоским становништвом утиче да се индустриска неупосленост, у колико би она и постојала, у наслону на село лако поднесе и преброди без тежих личних жртава и нарочито без видних социјалних поремећаја. Исто толико, међутим, и још више, тачна је и она народна, која каже: Откини комарцу крило, па си му лшчупао и ребро! Наша национална привреда је толико примитивна, да износ од укупног националног рада, распоређен на појединог становника, подбацује за дупло према износу у Аустрији, скоро троструко према износу у Чехословачкој или Француској, Немачкој, Шведској или Данској, петероструко према Енглеској или Низоземској, а дванаестероструко према Америци. Зато сваки поједини неупослени наш радник пада нам теже два, три, пет, десет и дванаест пута, него сваки поједини неупослени радник у горњим земљама, где је национална привреда интензивнија и приход од ње издашнији, и где је национално богаство веће. Ма колико да смо ми претежно аграрна земља, од неупослености, на жалост ипак нисмо поштеђени — јер смо аграрана земља. То утиче, да неупосленост у нашим крајевима има типичне своје ознаке, јер је прорешетана елементима из разних средина. Неупосленост нашега света — велим „света", за разлику од радника, који израз преставља ужи и одређен појам — је огромних размера. Далеко већа, него што је то у стању да утврди наша статистика било радничког осигурања, било варошких берза рада, јавних или професионалних. Око 75°/° од укупног нашег становништва је сеоско, а 25°/° је градско. У минулих 10 година, према најновијем попису, пораст нашега становништва износи око 2 милиона душа. Како се, у правилу, намножавање врши у главном међу сиротињским светом, јасно

је да се тај вишак становништва односи са 9 десетина на наше сиротињско становништво. Према последњем попису, већ пре десет година 493.000 сеоских породица биле су без земљишних поседа. Те породице престављају око један и по милион душа. А са поседом од 1 до 1*/г ха земље било је 3,329.000 породица или 69,8°/<> од свих сеоских породица. Земљишни посед од 1—1Уг ха значи чист катастарски приход у износу од око 1000 динара годишње! Кад се саберу они без земље и они са поседом од 1—Р/г ха, излази да преко 80°/« свих сеоских породица стоји у положају бродоломаца. У назад за неколико година сеоска привреда на целом свету доведена је у очајан положај. Пад цена житарицама учинио је нерентабилним и производње које су радиле са најмодернијим машинама и на пространствима величине океанске површине. У толико теже је погођен наш ситни, уз то примитивни, произвођач. А затворене стране пијаце — заштитне мере на границама суседних држава чине да су њихове пијаце за нас исто што и затворене утичу да у иноземство тешко продире, ма и по бадаваџиским ценама, и наше жито, и наша стока, и наше воће и поврће, и јаја итд. Минуле године унеле су лом у село наше и ситне људе, са поседом од 1—-Р/г ха земље, сасушиле до издисаја. О онима без земље, који престављају око пола милиона радника, са укупно око један и по милион душа, да и не говоримо. Зато је из села наших ударила поплава света у наше градове, првенствено у Београду. У све већој мери они притискују врата градске привреде и свих могућих бироа и надлештава, да би нашли каквог таквог рада. У току минулих година од тога прилива наша индустрија и занатство успели су да упосле тек око 200.000 људи. То међутим није ни десети део света, који је код нас већ до сада — због сатрвене пољопривреде — упућен на живот искључиво од најамног рада. У стране земље затворени су путеви за упослење наших људи ...