Општинске новине

Стр. 30

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

сама. Уз ово би се могло додати и наплата у виду порезе на воду. Детаљисање тарифа према горњим принципима може биги врло разнолико а највише зависи од: издатка око водовода, које општина подноси, од броја и платежне моћи потрошача-претплатника и најзад од схватања карактера водовода, је ли он чисто трговачко-социјално или чисто социјално предузеће. Од значаја трошкова око водовода на првом месту долази у обзир доња табела. 1) У градском водоводу са механичким подизањем воде м 3 . воде кошта 1—15 фр. 2) У сеоском водоводу са гравитацијом подизањем воде кошта м 3 . воде 15—30. фр. 3) У сеоским групама водовода са мех. подизањем воде кошта м 3 . воде 30—40. фр. 4) У сеоском водоводу са механичким подизањем воде кошта м 3 . воде 30—60 фр. Ови се бројеви могу сматрати као коефицијенти. И ако ова табела показује јако променљиве вредности из ње се лако чита да је увек вода у градском водоводу јефтинија за потрошача но у сеоском. То је лако појмљиво ако се узме у обзир да у граду на 100 м. уличних цеви дођу просечно 6 претплатника, а у селу на 600 м. цеви један претплатник. У колико су даље већи издатци око водовода у толико је теже питање њиховог покрића т. ј. расподеле трошкова на претплатнике, у толико је другим речима теже начинити тарифу. Кључ за ову треба тражити у одређивању на првом месту „сталних" и ,,променљивих" издатака или другим речима уредити потраживања за сталне издатке и потраживања за променљиве издатке. Ако се горња табела понови видећемо да су „стални" и „промењљиви" издаци овако расподељени. Издаци стални променљиви 1) Код водовода под 1 50°/<> 50°/» 2) Код водовода под 2 90°/<> 10% 3) Код водовода подЗ 75% 25°/» 4) Код водовода под 4 70°/» 30% Значи да код сеоских водовода код којих су „стални" издаци у највећем проценту, „променљиви" издаци ће врло мало утицати на цену воде те се целокупно коштање водовода и његовог одржавања лако да расподелити на потрошаче. Код високих „променљивих" процената, што је случај у сваком градском водоводу, подела коштања и наплата од потрошача мора се ослањати на стварно коштање које колико зависи од „сталних" издатака зависи исто толико и од „променљивих". Из овог излази да су паушалне тарифе погодне за сеоске водоводе, ко.ји су везани за „сталне" издатке и да су тарифе по водомеру подесније за градске водоводе. Таксене тарифе најбоље покривају издатке. Једна таква тарифа састављена је из

два дела: из једног који у виду таксе покрива издатке назива „сталне", који служи рецимо за амортизацију водовода и из другог, који према водомеру покрива променљиве издатке, ако се допусти да се цена воде сме сваких шест месеци да мења као у Паризу. Таксена тарифа да се добро применити како на сеоске тако и на градске општине. Једина ствар која је отежава то је да се сваком претплгтнику мора дати водомер, који је код паушалне тарифе непотребан. Давање водомера већ само по себи повећева сталне издатке. О значају имовинских односа код претплатника мора се тако исто водити рачуна при одређивању цене води. Код давања воде потребно је заштитити сиромашније станоништво а при лиферовању воде за индустрију мора се степенасто на ниже спуштати цена према висини потрошње. Затим треба одређивати цену воде и по квалитету. Код сеоских водовода, где његово коштање не зависи много од потрошње већ од „сталног" расхода, паушална тарифа је најподесија за претплатника а како га не везује никаквим водомером то је она добро дошла за боље развијање баштованства и вртарства. Наравно да би требало једну такву тарифу желети и за градове али због компликованости издатака и оцена паушалних података на основу којих би се вода наплаћивала, ствар је врло отежана. Извесни европски градови који из социјалних и хигијенских разлога нису хтели да ограниче водомером давање пијаће воде, саставили су врло успелу тарифу комбиновану из паушалне за грађанство и водомерне за индустрију. Састављање тарифа зависно је најзад и од трговачког карактера самог водовода. Јер највећи број градских водовода је у јавним (општинским) рукама. То повлачи једно врло важно питање: јесу ли односи између претплатника и водовода јавно — правне или приватно-правне природе. Чим је однос јавно-правне природе о некој трговини не може бити речи. Таксе добијају овде облик неког намета, порезе и социјална страна целог питања игра веома важну улогу. Ако је пак однос између претплатника и водовода приватно-правни, у том случзју ради се о обичној грговини и водоводу је циљ само зарада. Остала разматрања за вадовод била би аналогна раније поменутим о тарифама у опште. Питање наше Београдске тарифе и београдског водовода је само један обиман детаљ који може најбоље бити познат стручњацима који се стално са њим баве. Ми смо овим хтели једино да претресемо ово питање у општим и начелним потезима, и да пружимо низ поучних примера из живота осталих европских градова.