Општинске новине

4

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 29

вода кошта 20 пф. а филтирана речна 10 пф. м 3 . 4) Према количини употребе, рачунајући да већем потрошачу треба дати јефтинију воду. Град Дортмунд наплаћује до 2.500 м : ' годишње потрошње 11 пф. од м 3 па онда степенасто наниже тако да, фабрика рецимо, која потроши више од 2,000.000 м 3 годишње плати је само 7 пф. од м 3 . 5) Према даљини лиферовања. Град Бремен наплаћује 12 пф. за м 3 лиферовано у градској зони а 15 пф. за м 3 лиферовано у предграђима. 6) Према тачној количини потрошње према водомеру. По једној објављеној анкети професора Вимпфхајмера из Калсруе од 63 немачка велика града 36 градова наплаћују данас воду према водомеру. А половина од ових последњих увукла је у своју тарифу одредбу о на.јмањој потрошњи, независно од стварне потрошње, т. ј. да би се осигурали приходи од водовода и да би се крајњим штедишама стало на пут општина је одредила једну најмању цену коју .је свако морао да плати па трошио он воду или не. Овде има једна ствар о којој се мора водити озбиљно рачуна кад је реч о висини цена према стварној потрошњи. Ако су у аритметици 2X2=4 у политици и економији нису. Врло је несигурно тврдити при горњем систему, да ако општина подигне цену за воду да ће добити и веће приходе. Нашавши се у незгодној финансијској ситуацији 1871. покоЈни Тјер, први претседник Француске републике, хтео је да је побољша и тражио је изворе прихода на све стране. Уверен да ће и од поште моћи нешто добити он цене писмима подигне од 15.см. на 25. см. За годину дана показало се да је потрошња била спала за 2/5. баш тачно онолико за колико (2/5) је цена била подигнута. Обратно: Тигро је 1775. смањио у пола био државну таксу на неслану морску рибу; продаја се за годину дана тачно била удвостручила, те је финансиски ефекат био остао исти али се рибарство развило. На јзанимљивији случај са каФом у Енглеској. Намет који је био 1,90 (у фран. францима) на кгр. кафе доносио је држави годишњи приход од 0,12 фран. по глави становника. Да би га повећао, енглески Министар финансија је смањио таксу за 2/3. За три године се показало да су државни ппиходи од кафе порасли од 0,12 фр. на 1,20 (1>р. по глави. Изашло је дакле да пои смањењу такса за 66°/», добијају се приходи за 100^ већи. Све се ово може односити и на воду. Да би се дакле избегао ризик да због тога што неки сматрају да је вода скупа треба да је и сувише штеде и да тиме општина буде изложена врло слабим приходима, већина Немачких општина које наплаћују воду по водомеру обезбедила је себи један минимални

приход паушзлно наплаћујући извесну кубатуру воде, била она потрошена или не. Чисту паушалну тарифу, т. ј. наплату воде према броју славина, броју лица која живе у кући, према њиховој старости, према броју врата, не налазимо у немачким градовима. Али зато наилазимо на комбинације између паушалне и водомерне тарифе. Тако бидимо да се наплаћује вода према висини кирије, према висини порезе и према квадратури стана. Ови елементи и ако изгледају паушални тачније одређују количину потрошње но они први. У Паризу се вода наплаћује према цени угља и радне снаге, пример кот је врло занимљив. Водовод експлоатише приватно друштво са уговором на 30. година. Друштво наплаћује воду и целокупну суму недељно полаже општинској благајни али као награду прима од ње 5,400.000 франака годишње за 114.000 претплатника. Ако се појави већи број претплатника или мањи општина ће платити друштву више или мање 5000. франака годишње за сваки 100 претплатника поред осталих накнада за учињене трошкове. Париска општина изграђује водовод и стара се о његовом нормалном раду: т. ј. у режији разводи воду уличним цевима. Друштво се стара само о наплати. Вода се наплаћује по једној фиксираној формули: Т = [0,35 + 0,0025 (Р—20) + 0,062 (8 — 1,67)]. С која није стабилна т. ј. где се цена вишка и,ли мањка одређује од стране једне комисије сваких шест месеци. У формули је Р= цена, 8= средња надница а С. = коефицијенат за нове радове. База је 0,35 фр. за м 3 . којој се додаје вишак рачунат овако: Ако цена угља скочи, тада се за сваки франак преко цене од 20. фр. по тони подиже и цена воде од основне базе за 0,0025 фр., а код надница, за сваки франак више над просечном надницом од 1,67 франака на сат, цена воде повећава се за 0,62 фр. Сем овога за нове радове наплаћује се још 20% од укупне цене воде (овај проценат може да скочи и до 35°/« према величини предузетих радова). Цена угљу одређује се по табели цена коју води париска управа полиције у договору са општином и друштвом. * Шта треба да руководи једну општину при одређивању тарифе специјално за воду? Ми смо видели општа разматрања о свима општинским тарифама и неколико конкретних случаја о наплати воде у иностранству. Кад је реч само о води разлагања би била довољна. Већ из ранијих излагања могли смо уочити да се вода у главноме наплаћује на три начина: Паушално, по водомеру и по так-