Општинске новине
Слободан Ж. Видаковић, референт за штампу 0. г. Б.
„Њеоградске отштмнс ке иовиле" у 1931 и 1932 годишм
„Никада се плодна акција општинске управе не да замислити без искрене новинарске сарадље, а ту сарадњу најјаче, најстручније и најозбиљније може да пружи њен сопствени лист" • (Ед. Ерио) „Оно што су плућа човеку, то је општински лист — градској муниципији! Кад њега неби било ко' би одраавао везу између грађана и општине? II како би се знало шта грађани желе и шта општина предузима да задовољи оправдане жеље својих грађана? (Д-р Уелс Силс) „Не може се ни претпоставити рад на питањима муниципалних програма без тесне везе грађана и општинске управе. А та ее веза, објективно, може постићи једино ошнтинешгм стручно популарним јшстом." (Д-р Едгар Конзелас) Са овом годином „Београдске Општинске Новине" ушле су у педесету годину свога излажења. Пола века пожртвованог и пуног части служења својој општини и своме грађанству... Да нема државних Службених новина — оне би данас биле најстарији лист Београда, његов новинарски доајен. Кроз читаве те деценије „Београдске Општинске Новине" вршиле су тихо своју корисну улогу малог и скромног комуналног листа. Општинска решења, објаве, и остали службени материјал, намењен публикацији, налазио је у њима своје природно место. Прве стручне основе листа поставили су г. г. Никола Јовановић — Американац и пок. Драгољуб Стојиљковић, тадањи секретари-правници О. Г. Б., који су били уредници његови осамдесетих година прошлог столећа. Тек од пре непуне три године „Београдске Општинске Новине" добијају, по угледу ка остале савремене комуналне листове Европе, садашњи свој облик муниципалне ревије. Покоравајући се једној лепој новинарској пракси, да се увек у почетку нове године пропрати критички цео рад у прошлој години и обележе програмске линије за нову годину — ми ћемо овде у главним потезима, без заморних детаља, изнети рад „Београдских Општинских Новина" у 1931 години и нагласити основе њиховог радног програма V овој 1932 години. Схваћајући сасвим правилно задатак и
улогу „Београдских Општинских Новина", уредништво је настојало живо да „Београдске Општинске Новине", као орган Београда, имају на првом месту да служе интересима његовог рационалног развитка и правилног комуналног живота. Као орган Београда, оне су настојавале да што дубље уђу у душу београдских грађана, да осете њихове интимне жеље, и да тим жељама као некој врсти народне иницијативе, даду публицистичко-научну форму. Инспирисано таквим схватањем, уредништво је са ретким одушевљењем прегло да све своје снаге стави у службу битним циљевима престонице. Београд се за последњу деценију развио нагло, у бурном галопу једног американског града, и тражио да се за сваки проблем његовог комуналног живота припреми унапред најправилније решење, засновано на дугом и често скупо плаћеном искуству других народа и последњим истинама комуналне науке. Како се покретање дубоких и животних комуналних питања, по речима социолога др. Конзеласа, не може ни замислити без општинског органа —- то су сва та битна и животна питања Београда нашла у часопису „Београдским Општинским Новинама" свој најјачи пледоаје, свога најфанатичнијег тумача. Нема ниједног значајиијег проблема из социјално-комуналне политике да није нашао места у „Београдским Општинским Новинама". Из пера наших најпризнатијих социјалних радника расправљана су сва питања на чијем се правилном решењу, као на гранитном темељу, има да изгради нова комунална политика. Тако у прошлој години „Београдске Општинске Новине" истакле су на дневни ред и дале свој научни прилог, између осталих, и за ове проблеме: о комуналним финансијама, о апровизационом питању и правилној исхрани грађанства, о парковима и пошумљавању Београда, станбеном проблему, дечјем питању, о борби против туберкулозе, хигијенској асанацији Београда, о закону за Београдску општину, као и о закону о градовима, о дечјим прихватиштима и т. д. и т. д. Није било лако ни са гледишта уредничких напора, ни са гледишта материјалних жртава, док се око „Београдских Општинских Новина" прикупило сто шесдесет сарадника из оне још бројно мале интелектуалне елите београдских научника. За прошлу