Општинске новине

Стр. 52

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Собе за самце- — То је једна царска чаршија са 3700 дућана и нема јој равне. На женском тргу") има красан безистен. У дугачкој чаршији 100 ) смештене су сваковрсне занатлије. Ова чаршија протеже се од капуџијине џамије па све до рибарске пијаце, у дужини 3000 корака 101 ). Овде се находи роба одасвуд донесена- Даље имамо чаршије: казанџиску, рибарску' 02 ) пијацу, средњу' 03 ) пијацу, чаршију Бајрам бегову, табачку 104 ) чаршију где су каване и малу пијацу' 0 "'). Све су то красне пијаце. Како улице у чаршији и на пијацама, тако и сокаци по махалама, све од реда су калдрмисане као рибља леђа, калдрмом од обла и бела камена. Боја лица становника је румена. Чувени су по лепоти и мушкарци и женскиње, а нарочито је на гласу лепота Латинки и Српкиња- Неупоредивих су квалитета београдски оџаковићи и прваци. На гласу су: коџа Муса пашалија, коџа Јусуф ага, Мехмед ага, Рамадан ага заде, Капудан заде ефендија, Ханџизаде, браћа Челеби ефендије и Шит ефендија. У медицини је Хатвани Ахмед ефендија велики мајстор и зналац као Фисагорос, а исто тако чувени су мајстори још: берберин хаџи Килич, хирург Алија, Јеврејин Јакуп и Латинин Мићо. Од побожних шеиха најзнаменитији је шеих Куруџи-заде, ученик Махмуд ефендије из Скутарија. Он је старешина дервиша реда Халвети 1 ")Оџаковићи у вароши облаче самур, атлас и хара 107 ). Средњега стања људи облаче се у просту чоху и носе ћуркове постављене лисичином. Сиромашнији облаче од чохе одело и кафтане од богасије 108 ). Раја носи одело од шајака, црвеног и белог сукна и бошњачки калпак. Њихове жене носе фереџе од чохе. На глави имају широку тарпош капу. Лице покрива.ју печом и јашмаком, и пристојно холају. Мушкарци се зову по надимцима као на

") Авреш иазари, Аврет жена. Женски трг. 10 °) Узун чаршу. 10г ) Има једна реч герме као трибут уз реч корак. ш ) Балик пазар. 103 ) Орша аазар. ш ) Дибагхане. 10 '') Кучук иазар. 10в ) Име једног дервишког реда. Припадници његови полажу много на усамљивање, а обреде своје обављају на некакав тајанствен начин. Њихово богослужење је за нечланове неприступачно. 107 ) Некаква материја што се прелива кзо мрамор, моаре. 108 ) Богаси постава, платно за поставу, американ., франц. бокасев. 10;| ) Тур. Хисарџик. 110 ) Врста понтона. т ) Герме корака.

пример: Лафи заде, Шит заде, Чово заде, Багџи заде. Женскиње им носи оваква имена: Хава, Мерјем, Хума, Мунире, Умихан, Бануја, Рабија, Асија. Њихови робови зову се: Бајко, Зухраб, Сијами, Зуко, Зафир, Џафер, СијагушЗа прелаз војске која је пошла против града Варада начињен је један велики дрвени мост преко Дунава близу Гроцке 109 ) на 77 тумбаса 110 ), одатле па све до града Панчева на супротној_ страни, на територит темишварској. Дужина му је износила 800 а ширина 50 корака. На једном уздигнутом земљишту поред самог Дунава подигнута су војна слагалишта. Дужина државних магацина од тврдог материјала износи 300 корака 1 ' 1 ). Они су пуни: масла, пиринџа, пшенице, јечма и других животних намирницаНа крају градског шанца има једна шупа, као штала за камиле. Ту је једно топовско слагалиште. Сваки топ у њему вреди једну мисирску хазну' 12 ). , . Заслужује да се види тополивница која се налази поред реке Саве. Ван вароши има једна зграда и једна барутна радионица. Она је под засебном управом' 13 ), има 160 људи. Ту се сваке године израђује по 1000 кантара 1 ' 4 ) барута. Точкове и долапе му коњи окрећу. Необична је и чудна радионица. Грчких, јерменских, српских, бугарских, јеврејских богомоља има девет на бројуИма 11000 бунара по кућама. Вода у њима је помало слана. Према квадрантима круга Београд се налази у петом климату 115 ). Дужина дана му износи десет и по часова и два минута. И најдужа ноћ износи толико. Степен ширине му је 60. Има седам јавних купатила. Сва су оловом покривена. Познатији су: Нови хамам, који је Соколовића Мехмед паше, средњи хамам, хамам султана Сулејмана хана, хамам Доњега града, Чукур хамам, Чинили хамам 11 "), хамам Бајрам бега. По казивању овдашњих првака 117 ), овде има још 7000 приватних купатила по угледним кућама.

ш ) Некад је једна турска хазине као јединица за бројање новца вредела 16.000 гроша. Очевидно да је мисирска хазна вредела више но обична. ш ) Тур. стоји: башкаџе бир агалик. ш ) Каншар као јединица за мерење тежине означава 44 оке. И тежина кантара је варирала по провинцијама ш ) Иклим-и-хамис. Стари су космографи делили познати им део земље (басен г редоземног Мора) према дужини најдужег .дана на појединим тачкама у 7 појасева који су се пружали паралелно с екватором. Ти су се појасеви рачунали од југа према северу и зкали су се климатима. О томе више в. Годишњица Ник. Чуиића, књ. XXXI, стр. 247, нап. 64. 1Х6 ) Чинила украшен, опточен плочицама од маЈолике, порцелана. ш ) Ајан.