Општинске новине

7

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ р—-ТИма (300 коњских сувача и воденица на Дунаву, које све мељу чисту пшеницу. Овде се налази пшеница црвеног, жутог и белог зрна; јечам, бугриџа' 18 ), леће, просо, овас, раж. Од жита званог хељда раја меси хлеб. Поред реке Саве Цигани у својим махалама израђују од гвожђа мајсторске гвоздене столице, од калаја и гвожђа чибуке, бакрачлије, роштиље, синџире 1 ' 9 ) и букагије. Казанџије су им врло вешти мајстори, ца израђују сваковрсне сахане, тенџере, врло укусне за шербет, зделице, кадионице, прскалице за ружину воду. Становници му се деле у шест класа. Једно су војници, другу класу сачињавају грговци на суху и мору, трећа је класа надничар и послуга. Има нешто мало виноградара и баштована, једни чине групу бродара и најзад једна група обухвата занатлије и привреднике. Има само једну гостионицу за сиротињу. Она се налази у Доњој чаршији- Задужбина је Јахјали Мехмед пашина. Имарет Бајрам бегов затворен је. И београдска баклава чувена је. За свадбс и друге свечаности праве .једну врсту баклаве, велику као точак од кола, од 1000 јуфки од ђулача' 2 ") и чистога белога брашна. Јуфке кропе младим маслом и пуне бадемом. Тако начињена баклава им је врло укусна. И зерде са бадемом, циметом, каранфилићем и шафраном врло им је укусно. Хваљена су им још јела: ћуреће печење, капама од пуњене кокошке, ђувеч од шарана и јесетре; истотако чувени су њихови бели латински сомуни, кајмак и кисело млеко. У Мунир ефендијиној башти има сочних кајсија званих „кумри" од којих је једна тешка 40 драма*), сочне шефтелије му мере по 100 драма комад, а успева: грожђе, диња и лубеница. Чувени су им црвени шербети од вишања, муселес' 21 ) и хардалија 1 ")Варошких винограда има врло много. Од његове стране окренуте кибли, па до села Вишњице, и до варошких чесама, па затим до виле Абаза пашине, па до града Хавалска река, сав тај простор прекрили су виногради којих има око 38000 донума, колико је по књигама записано да порез плаћају. ВинограДИ Јахјали Мехмед паше овде нису урачунати, пошто су они ослобођени порезе. Теферичи и места за разонођење. — Субашина бекташијска текија, вила Абаза паши118 ) Некаква врста зрнасте хране, турски написано бугриџе. 11в ) Марбенд. 12 °) Гјулаџ врло танке јуфке од нишеста које служе за справљање нарочите врсте теста као што је баклава и сл * Цпам тежак 3,78 ш, §г. 1Л ) Нека врста слатког пића од воћа трипут кувана са разним мирисима и зачинима. 12! ) Врста неког пића од сока од воћа који се помоћу слачице — хардал сачува да не преври — укисне. 128 ) Јагџи трговац који тргује са маслом.

- | П1 Стр. 53 на, виноград Хаџи-Алије јагџије 123 ), Топџијско село 124 ), град на Авали, Савска стена 125 ) и дрПосебан дијалекат и начин говора. Београдски домородци и ако су потурице 12 "), говоре и српски, бугарски, латински 12 '), бошњачки 128 ). На пример кад се нечему чуде рекну:Илахи дилемишум, шаједбуиши ишлемемишсин (што би значило: Нека ме Бог убије, ако ти то ниси учинио, урадио!). У знак поштовања својим госпођама кажу: Синко, кадо! Кад се расрди рекне: Шајед собада кизмиш син (као да си се у пећи пржио). Неки пут ће да кажу: Мемо ја каблица 129 ) гетире. А то им значи: Мехмеде, дед донеси каблић 129 ). Српскн језик. — Свеколико становништво његово и они који су раја и они који су слободни 130 ) Срби су. Сви кочијаши који терају кола звана срем 13 ') од те народности су. И ако су Срби близу бугарске и бошњтчке земље, они ипак имају некако друкчији, искварен говор. Они су један од старих народа, вере хришћанске. Јеванђеље су превели на свој језик. Многи од њих знају и: хрватски, галиски 18 '), словенски 133 ), талијански језик. Имају добре и верне историје. Бројеви су им бошњачки: Један' 34 ), дива, три, четири, пенте, шест, седам, осам, девет, десет; крух, вода, месје (месо), сир, капула (црни лук), лук (бели лук), јање (јагње), овца, ован, удри не бој се, пенез (бакарни новац), бан (маријаши ко.ји у Београду циркулишу), умори (уморих се), зима (хладно), нема, Бог, душа, човик, кобила, коњ, кочијаш и имају пуно других овима сличних речи. О приходнма у опште у вароши Београду- — У сва пристаништа доноси се разновр124 ) Турски Топчплер кјоји, топчиско село, ваљда Топчидер. 12 '') Тур. Спва нехри кајаси. Каја литица, стена. ш ) Написано аотур. Г д-р Јов. Радонић, Годишњица Н. Чупића, књ. XXIX, стр. 57, нап. 81 вели: „Потурима називачи су Маџаре муслимане". Мени се чини ла га је д-р Карачон ту преварио. Потур и потурџе значи: потурчењак или наш језик којим су говорили потурчени Срби. И7 ) Латин код Евлије значи људи који нису раја турска, говоре нашим језиком, а као да су римокатоличког закона. 128 ) Језик босанско-херцеговачких муслимана. ,59 ) Ову нашу реч Евлија је схватио да значи дрвени бакрач зато што тур. каб значи суд а онај други део учинило му се да је постало од тур. агач дрво. 13 °) Раја немусимански поданици турске царевине, који су некад плаћали 'џизију или харач, а нису ишли у војску. Бераја било је оно становништво које није плаћало харач, без обзира које је вере било. 131 ) Срем врста коњских кола са арњевима. Сремска кола ваљда су тако Турци прозвали нарочиту врсту кола која су затекли у Срему, а која су се без сумње разликовала од њихових. У Вучитрну се и сад зову таква кола стрем, а онај који таква кола тера зове се стрЕмџија. И у Нишу је та реч била у употреби до ослобођења његова од Турака (Годишњица Ник. Чупића, књ. XXIX, стр. 72, нап. 16). 13Ј ) Написано галија. 133 ) Написано: исловуш, можда словачки. 134 ) Штампано очевидно погрешно једло место једно.