Општинске новине

Нвж. Јовоп И. ОбрадовиК

Ношм грођевински закон с погледом на подизање и уређење Београда

Највећћ и најважнији рад на пољу законодавства за уређење Београда једном је завршен и обнародовањем Грађевинског закона, који је ступио на снагу 16 децембра 1931 год., решено је једно велико питање правилног и рационалног изграђивања Београда. Код Београда као и код већине наших градова постоји један парадокс: да се подигао и развијао до садашњег стања скоро без икаквих грађевинских прописа или у главном са таквим прописима који су могли бити у важности пре пола века за неку малу паланку, и да сад кад је у главном делу већ озидан и регулисан, долази нов закон са сасвим новим савременим прописима у погледу хигијене, технике, естетике и других услова који се имају применити на нове грађевине и ново уређење, које се тек може извршити у једном темпу који ће далеко изостати од онога којим се Београд до сад изграђивао скоро без икаквих прописа. Београд се до 1897 год. подизао и развијао без икаквих грађевинских прописа, а од те године до сад под извесним прописима, који су у оно време били потребни да се само подизање зграда унеколико упути правилним путем у техничком погледу, и да се унеколико да правац за правилно уређење и регулисање, о чему се дотле није у опште водило много рачуна. Кад је донет Грађевински закон за град Београд (1896), овај се тада простирао до грађевинског реона, који је онда већ био озидан у главним улицама за које је регулациони план био делимично и одобрен, а који је полазио од садашње железничке станице на Кланици —- од Кнез Милетине улице, - Таковском, Далматинском, Кнез Данило|ЈОм до Гробљанске, Краљице Марије (Ратарском) од Старине Новака, па Хартвиговом (Београдском), Булеваром ослобођења (Шумадиском) до старе Звездаре — раскршће ул. Милоша Поцерца и Булевар ослобођења — па новом улицом преко имања Медицинског факултета поред кафане М^ т ,ар до Савског железничког моста. Сав остали део Београда, који се сад проширио до иза штофаре Браће Илића у правцу Вишњице, до иза Цветкове механе у правцу Смедерева, иза Пашиног брда и Ду-

шановца, преко Бањице, Дедиња, Топчидерског брда и иза Чукарице, озидао се скоро без икаквих прописа. За овај део прошириван је грађевински реон и изграђивани су регулациони планови делимично, уколико су Бећ поједини крајеви били изграђени и то од приватних власника парцелисањем имања и стварањем улица које су се морале и у новим плановима задржати, а које у главном нису имале никакве стварне везе са главним саобраћајним правцима главног дела Београда. На овако проширене реоне који су већ били изграђени или у самом почетку изграђивања, проширивана је и примена самог Грађевинског закона. Ово проширење грађевинског реона и примена Грађевинског закона ишло је без икаквог реда и стварне потребе, већ само у главном према потребама оних Бласника који су већ подигли зграде и који су имали утицаја на општинске управе, како би овим увлачењем у грађевински реон, користили права а нарочито задужења код Управе фондова — хипотекарне банке, за водовод, осветлење, итд. Оваквим начином око старог грађевинског реона створила се неколика насеља разне форме и облика и различног начина изграђивања, међу којима има и таквих који се могу упоредити само са циганским насељима. Овакав начин развијања могао се догодити само зато, што су Грађевинским законом за Београд од 1896 год. дати у главном технички прописи за подизање зграда и у неколико одредбе потребне за парцелацију и експропријацију земљишта, а никаквих озбиљнијих одредаба о уређењу Београда и његовог будућег развијања и проширења, у погледу техничком, хигијенском и естетском и обзиром на његово економско и социјално развијање какво се од Београда могло и требало очекивати. Кад је Грађевински закон за Београд објављен, одмах су се појавили протести и од стране инжењера и архитекта и хигијеничара, који се нису слагали са овим пројектом и они су категорички тражили измене и допуне. Извесне измене и допуне извршене су 1898 и 1901 али и оне само делимично и у духу израђеног закона, док се о самом уређењу и проширењу није ништа допунило.