Општинске новине

Стр. 66 —— Сем тога, у питању је обезбеђење оног најбеднијег — шегрта, који чини гро особља. Сада се не може рећи да је све ово особље осигурано. И поред строгих санација Закона, добар део помоћног особља у трговини још увек се налази ван осигурања. То је на штету 'друштва и привреде. Брзо исцрпљен на послу овај подмладак за кратко време пропада физички, а после тога долазе и остале не*гативне последице. На тај начин смањује се и количина радне снаге, која стоји на расположење привредној радиности. На крају треба напоменути неколико недостатака Правилника о Потпорном Фонду, који би се без знатнијих финансијских жртаи на коришћење медицинским специјалитетима на које чланство сада нема права. Ноторна је ствар да се сваки специјалитет не може заменити. Ограничење лекара у погледу приписивања лекова требало је свакако отклонити новим правилником и избећи тиме врло честа искушења савести лекара у која их доводи законска одредба. Исто тако из права уживања посмртне помоћи нису се могли искључити случајеви наступели за време епидемије или услед елементарних непогода већих размера. Најзад, трербало је право уживања посмртне помоћи, природно у мањој размери, проширити и на чланове породице па ма и по цену повишења чланског улога. Исто тако, није требало пропустнти одредбу у погледу евентуалних промена курсне вредности новца. Чинећи ово неколико примедаба не мислимо да негирамо значај нове установе. Она је врло корисна и тиче се неколико хиљада трговачког помоћног особља у Београду, које треба боље здравствено да се обезбеди и, што је нарочито важно, колико толико обезбеди у беспослици, која се све више осећа. Како улог за Фонд није тако велики надати се да ће сваки трговац примити за своје особље целокупну уплату. СОЦИЈАЛНА ПОМОЋ НЕВОЉНИМА. Привредна криза и беспослица поставиле ру велике градске општине пред тешке социјалне проблеме. Питање је у збрињавању незапослених и материјално слабих у току 'зиме. Не поставља се само на комуналну политику, већ исто толико зависи и од широке организације приватне иницијативе имућни,јих слојева. Отуда видимо да се у свима великим градовима приступа озбиљном раду у циљу оганизације помоћи. Не сумњамо да овоме послу неће приступити и наша опш гина, која у последње време чини велике напоре на пољу унапређења привредне радиности и решавања социјалних питања Београда. Стога налазимо за потребно да истакнемо пример Загребачке општине у којој је акција <приватне иницијативе, по нашем мишљењу, дошла до најпунијег изражаја. Акцију у Загребу, између осталих хума-

======== ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ них и социјалних организација, повео је и Савез трговаца. Савез се обратио на све лрговце са апелом, да се 12 децембар одреди као дан помоћи загребачкој сиротињи. Трговци су умољени да тога дана одвоје по један део свога пазара, у новцу или у натури, и намене овој помоћи. Прилози, на тај Начин прикупљени, предати су Савезу, који јје потом извршио њихову расподелу. Ова акција загребачких трговаца заслужује пажњу пре свега због тога, што је потекла спонтано из кругова оних, који су, ипак, најпозванији да учествују у пружању помоћи. С тога сматрамо да би сличну акци'ју требало и код нас организовати, јер је број незапослених из дана у дан све већи, а, сем тога, услови живота и онако се налазе у сталном погоршавању (пораст цена извесним животним намирницама, све веће опадање прихода и т.д.). ПРОБЛЕМ ОГРЕВА. Београдско тржиште огревом у овој го\цини показало је неколике чињенице, које ни најмање не иду у прилог београдских потрошача отежавајући њихово снабдевање. Ми смо на ово већ указали у једном од ранијих бројева „Београд. општ. новина", али због |његове важности, сматрамо за потребно да га понова истакнемо. На име, на почетку сезоне на тржишту огрева одмах се осетило дејство два картела. С једне стране картел индустријалаца огревног дрвета, а с друге картел трговаца угљем. Дејство ових спора'зума осетило се одмах у повећању цена. Цене су се формирале тако да је огрев у Бео'траду постао врло скуп, знатно скупљи него ли прошле године. Сем тога, пре неколико недеља, када је стегао први мраз, показала се још једна неповољна чињеница. Продавци дрвета и угља одмах су приступили даљем подизању цена рачунајући са моментом у коме се огрев безусловно мора набавити по цену лишавања осталих, макар и неопходних, потреба. Овакав поступак продаваца огрева није ни најмање социјалан и заслужује много више од тога да буде само осуђен. Данашњица најмање допушта искоришћавање потрошача по сваку цену. Већина београдских потрошача огрева није у стању да се истим снабде у време повољнијих цена. Што је, пак, главно и продавци нису у томе положо5ју да се снабдевају од момента до момента, 'јер, према нашим информацијама, расположу довољно и на време снабдевеним лагерима. У интересу београдских потрошача треба спровести још једну важну реформу у дрварској трговини. На име, када се дрва продају она се обично мере у нарочите рамове. Вршећи једну анкету код дрварских трговаца ми