Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 67

смо дошли до сазнања да ти рамови у много случајева нису тачни те и на тај начин служе обмани потрошача. Да би се овоме стало на пут треба извршити нужне реформе. Реформа би се могла учинити на тај начин, шго би општина или полицијска власт извршила преглед ових рамова и оне, по мери тачне, жигосала нарочитим жигом. На тај начин, потрошач би се обезбедио са ове стране и када је већ принуђен да огрев плаћа скупо, онда је право да мера буде тачна. ПАРОЛА „СВОЈ СВОМЕ" И ИНТЕРЕСИ ПОТРОШАЧА Београдски потрошач се налази пред две интересантне чињенице: с једне стране су картели, који својом политиком цена онемогућују спуштање истих, а на другој опет страни све је јача пропаганда са паролом: купуј домаће производе! Између тих двеју чињеница стоји трећа: све мање куповно способни потрошач. И док се са стране произвођачке радиности апелује на националну свест потрошача, дотле се ни мало не води рачуна о простоме факту, да прво треба створити потрошачку моћ, па онда апеловати на некога како ће и зашто ту моћ искористити. Нико не може бити противу домаће радиности. То је ван дискусије. Али исто тако као што произвођач штити своје интересе, то исто мора чинити и потрошач. Последњи у снабдевању има један једини циљ: да купи што бољу и јевтинију робу. Ова психолошка црта потрошача долази до изражаја нарочито онда када опада његова куповна моћ и када је принуђен да се лишава многих потреба и редуцира свој животни стандард. Произвођач, међутим, да би своју робу наметнуо потрошачу јасно је које услове има да испуни. У чисто привредној функцији, која се огледа у размени добара, тешко је апеловати на осећања и томе слично. Не ради се о психолошким и моралним, већ чисто економским факторима, ко.ји не познају осећајне слабости и болећивости л^удске природе. Наша привредна радиност — индустријаи занат — не могу се пожалити на отсуство царинске заштите. Ова је у већини случајева врло издашна а у много чему и претерана. Да би се што потпуније искористила, поједине привредне гране организовале су картеле. На тај начин одржавањем цена ове гране радиности успевају да свој рентабилитет одрже и поред смањивања потрошње. Тако се примећује очег

видна чињеница да, на жалост, брже пада цена увозној, него ли домаћој роби. То и поред тога што се увоз знатно смањује. Међутим, када домаћа радиност апелује на потрошаче њена би прва дужност била да се потруди и своје цене саобрази страним производима. Да би повећала потрошњу својих производа мора им пре свега оборити цене. У противном апели на свест и акције разних хуманих и других друштава не могу имати никаква успеха. Наша привреда све до дана данашње кризе није апеловала на потрошача. Потрошач и привреда ишли су консеквентно низ линију својих интереса. Данас се, међутим, ситуација изменила. Радиност је у кризи. Али је исто тако, и још у знатно већој кризи и потрошач. Прећи преко тога факта значи игнорисати стварност. А економска стварност је уистини сурова. Гро београдских потрошача чини економско најслабији човек, упућен на дневне, недељне и месечне зараде. У време, када се његова куповна моћ стално смањује, од њега су све даље обзири моралне природе. Купити што јевтиније без обзира на провинијенцију артикла — то му је једини циљ. Тешкоће живота толико притискују да већини потрошача и не пада на памет да при куповини врши избор између домаће и стране робе. Такође су све ређи они који су а приори претпостављали страну домаћој роби. Акција произвођача са паролом — свој своме — открива нам с друге стране и економску необразованост и неупућеност нашег потрошача. Он је пред овом акцијом равнодушан исто тако као и пред оном кад пленарна седница Београдске Трговачке Коморе јавно устане противу индустријских картела и тражи заштиту битних потрошачких интереса. Тај исти потрошач још је неразумљивији када уопште не покушава да се сам помогне удружен у велике градске кооперативе способне да утичу на формирање цена. То сведочи о неекономичности нашег потрошача. Он је несвесан своје моћи; у отсуству тоталне економске необразованости неспособан је да брани и штити своја права. А он би имао данас и веће право и способности да натера прерађивачку радиност на снижење цена (нарочито оних које држе картели), него ли да ова натура своје производе не чинећи при гоме оно основно да исте учини приступачнијим, док с друге стране непрестаном редукцијом радника и надница све више смањује куповну моћ и доприноси све несразмернијо.ј подели социјалног продукта чија је несразмера већ и онако превелика.