Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

~ Стр. 71

Ове су измене биле такве природе, да нису могле дирати у индивидуалност награђене скице. Награђена скида грба, која је примљена од Одбора Општине града Београда на седници од 10. децембра 1931 год. као градски грб Београда, има облик штита, који се у дну свршава лаким шиљком а састоји се из следећих елемената: 1) националних боја; 2) река као симбола исконске снаге Београда; 3) римске лађе (трирем), као симбола старине Београда; 4) белих зидина с кулом и отвореном капијом: зидине претстављају варош, кула — град, отворена капија — слободан промет; 5) земљиште у клину грба, међу рекама и под зидинама је црвене боје, као симбол крви, вечног страдања и патње Београда; реке су беле боје према хералдичким законима, зидине вароши и кула су беле боје као симбол „Белог града, Београда", небо је плаво, као симбол наде, вере у бољу будућност. О предложеној скици господин Андрејевић-Кун дао је ово своје тумачење: „Штит грба је упроштеног барокног облика, који се доле завршава једним оштрим углом. Простор штита је подељен на два дела, и то: земља заузима две петине, а град са небом три петине. На зидинама града налазе се две осмотрачнице, које су карактеристичне за београдски град. А између њих се издиже кула са четири прозора. Капија града је отворена и то тако да су њена крила на спољној његовој страни. Цео град лежи на једном узвишењу. Испред града у доњем делу штита су таласасто означене две хоризонталне реке, и на првој од њих налази се римска лађа трирем. Грб је рађен у боји и тушем по хералдичким законима. На њему су заступљене наше националне боје и то: град, реке и једра на трирему су бели; небо плаво; земља црвена". Из живота аутора награђене скице морамо напоменути, да је он београдски уметник. Његов отац, Београђанин, ради као ксилограф у Народној Банци. Своје уметничке студије започео је у Београду, где је свршио Уметничку Школу. Три године, које је уметник провео у иностранству на даљим уметничким студијама благодарећи меценатству београдског индустријалца Илије Ранкића, отворили су му нове уметничке перспективе. У Риму, Венецији, Фиренцији и Паризу имао је прилике, да се упозна и са старим класич-

ним мајсторима и с новим уметничким правцима. Од 1929. учествовао је у престоници на свим изложбама, 1930. на Југословенској изложби у Лондону, а своју прву колективну изложбу приредио је 1931. год. у Београду. Ради као члан Уметничке Групе „Облик". Поред сликарства нарочито се бави и графиком. Избором скице завршен је рад Оцењивачког Одбора, а тим и питање грба града Београда приведено у своју завршну фазу. Решењу питања грба града Београда приступљено је на основу налога претседника Општине града Београда од 8.-Ш-1931. год. О. Бр. 5.252. Елементе новог грба, који су предложени Одбору О. Г. Б. утврдила је зато нарочито установљена комисија. Ова је комисија одржала укупно три претходне седнице. Проучавање историјске стране старих грбова града Београда било је нарочитом судском одлуком од 4.-У.-1931. О. Бр. 10282. поверено нашем познатом истраживачу проф. Д-р г. Алекси Ивићу. Да се дође до што боље скице новог грба на темељу утврђених елемената и да се омогући што шире учествовање наших уметника и позваних лица у решењу овог значајног питања за Београд, расписан је конкурс, који је, уз израду скице на темељу комисијски утврђеиих елемената, предвидео и израду скица на основу потпуно слободне замисли. Како међу члановима Комисије за одређивање елемената грба, тако и у Оцењивачком Одбору били су заступљени највиши преставници наше Општине преко чланова Суда и Одбора О. Г. Б. као и преставници наше науке и уметности, чији је круг и учешће још и знатно проширен самим конкурсом. Од увек се извесним фигурама, физичким објектима придавало конвенционално значење, симболички карактер. Своје симболе имали су и појединци, породице и државе. Грбови, као симболички знакови, појавили су се у западној Европи у доба хришћанских похода. У вези с њима настала је и посебна помоћна историјска дисциплина: хералдика, наука о грбовима, која изучава питање грбова и одређује правила, којим грбови морају одговарати. О томе, да ли је поједини грб хералдички тачан, или не, постоје читаве расправе. Но сваки грб осим с ове чисто „канонске" стране претставља велики интерес и с формалне стране, јер поједини хералдички амблеми могу имати и велику уметничку вредност. Београд као један од најстаријих европских градова и градова, који су од увек стајали између Истока и Запада био је увек приступачан свим новинама. Градски грбови, који су постали синоним градске самосталности, независности и старине, нашли су своју примену и у Београду. Београд је имао свој грб и за доба Деспота Стевана и касније. Та традиција нестала је с турским господством,