Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 9У

у градовима, а нарочито у Београду, и куповне способности масе радника и чиновника и других који су придошли у градове и повећали број његовог становништва? Била је та, да они скупе станове нису могли да плаћају, и да су се, у све већој мери, почели да настањују у нехигијенским „грађевинама", које су почеле да ничу ван свих грађевних и хигијенских прописа; или су такве „грађевине" сами почели себи да дижу.

собе. А више него два пута већи је него у становима са две собе. Очито је да величина стана утиче на висину помора. По среди су, нема сумње, и разлози у квалитету исхране, — али здрав стан, светао и пун свежег ваздуха, спасава и у случајевима слабе исхране и у оскудици сретстава за исхрану да.је колику толику подршку за живот. Али док те прилике које су буниле савест културних средина, нису биле откривене и док из мемле своје убуђале свакодне-

Из Скадарске улице: Соба и кујна. Породица са троје деце. Месечна кирија 900 динара.

Због немогућности да плате тражене кирије, отпочела је дакле очајничка акција интересената, која је отворила путеве изградњи ■— Јатаган мале, Пиштољ мале и отворила путеве за расељавање Београда по периферији у страћаре и разне кућице лептирице, које су ругло и срамота Београда а гроб његових настањеника. То су сасвим логичне последице грађевне политике, која је иза рата вођена не само у Београду, него у свима нашим градовима, мање више под.једнако. Славни беденреформер Дамашке. Сомбарт и други, са ужасом пишу о претрпаности старих градских индустриских насеља, где у собама и собичцима живе по 6, 8, 12 лица под најнемогућнијим околностима, где пропадају цели делови наци.је. Нарочито су деца та која пропадају у оваквим приликама. Карактеристични су подаци из статистике Бомбаја о помору деце у 1911. години. На сваку хиљаду рођених умирало је у стану са 1 собом 828,5 деце са 2 собе 321,9 „ са 4 собе 133,3 „ Више од 6 пута помор деце је већи у становима са 1 собом него У становима са 4

вице нису изнесене биле на светло дана, дотле оне нису могле бити ни лечене. Проблем треба истаћи, и осветлити га, па .је његово решење, већ самим тим, на по пута нађено. ОЖИВЉАВАЊЕ ГРАЂЕВНЕ ДЕЛАТНОСТИ Ништа логичније него да грађевна делатност у оваквој ситуацији дође до застоја. Јер заиста је мало окуражавајуће, кад један који намерава да гради кућу, чује вапај кирајџија: скупе су кири.је! Још мање је окуражавајуће за развој грађевинарства, када се, поред вапаја кирајџија о скупој кирији, чује, са друге стране, вапа.ј кућевласника нових грађевина, који тврде да их уби каматна стопа и амортизација и да су — на издисају од терета што приватних што .јавних, због тога јер су се одлучили да дижу кућу за ренту. Једно се међутим мора признати. Док замире грађевна делатност у изградњи велиних масивних грађевина не замире грађевна делатност уопште. Она перифериска која се ради прикривено од грађевинских органа општине — та делатност је константно актуелна. Као правило може да се утврди ово: у колико више замире грађевна делатност нормалних, прописних грађевина архитектонски