Општинске новине

Стр. 98

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

привредне делатности; да је смањење привредне делатности изазвало отпуштање радника и намештеника са једн'е стране, а са друге стране смањење надница и плата свима онима, који су још остали у послу; да је све то заједно смањило дохотке од националног рада; а ово да је изазвало смањење државних прихода — и редукцију плата и државним и самоуправним чиновницима. Као у дугој карици повезан је цео сплет разних фактора, и кад се повуче за једну карику, затресу се, у исто време, и све остале. Зато лоремећаји, који су отпочели на једно.ј страни, падањем цена сеоских производа, не могу да остану без одазива на цене становима — јер је последица тог основног поремећаја у смањивању прихода свих друштвених редова. Немогуће је, дакле, да станови буду једини који без обзира на све поремећаје, одржавају своје цене на старо.ј, са обзиром на предратне, ненормалној висини, правдајући то стање — законом слободне понуде и тражње, а у времену кад је тај закон постављен на главу јер је понуда станова мала, а њихова тражња велика. СТАНОВИ ПРАЗНИ — ЉУДИ БЕЗ КРОВА Парадоксално звучи, да има станова празних, а да, у исто време, има људи који су без крова, или станују у приликама које одударају од свих грађевних и хиги.јенских прописа. Али је то сасвим разумљиво, и сасвим логична последица грађевне политике наших градова и Државне хипотекарне банке. Укидањем закона о становима грађење кућа за становање препуштено је било потпуно и искључиво приватно.ј иницијативи. Са много мање свога, а много 1 више туђега капитала, било из Држ. хипотекарне банке, или из приватних банака, дизани су наши изаратни градови. Док су раније, пре рата, градови дизани са јевтиним хипотекарним за.јмовима, са максималном стопом од 6%, изаратни хипотекарни кредит је скоро дупло скупљи, а приватне банке су за поза.јмљени капитал тражиле 15, 20, па и 30% (негде и више) камате. Осим тога, узимало се као нормално Д а предратне грађевине бивају амортизоване за 25 до -30 година, док се иза рата желело и жели, да грађевине буду амортизоване за 3 •—4 године или барем 10 година највише. Висока каматра стопа иза рата, и, поред тога, жеља за амортизацијом у три пута краћем роху него што је био предратни, од огромног је дејства за висину изаратних закупних цена и локалима и становима. Већ раније ми смо показали, шта за висину кирије значи ако је каматна стопа на уложени грађевни капитал мања или већа. Ако се за средњи стан у солидно грађеној кући на сваки проценат камате узме 100 динара месечне кири.је, а пола од тога за мањи

стан у истој кући, онда би цене станаринама изгледале овако :

камата : месечна станарина за стан средњи мали 24% 2400 ' 1200 20% 2000 1000 15% 1500 750 10% 1000 500 5% 500 250 3% 300 150

Разлика у месечним ценама за станове, због разлике у висини каматне стопе, огромна је. Ако се томе дода још и жеља да се и главница уместо за 25 до 30 година жели да амортизује у времену од 5 до 10 година, онда је слика још јаснија. А оба фактора су иза рата на снази: и виша каматна стопа на уложени новац, и краћи рок за амортизовање главнице. То утиче да је изаратна кирија за станове већа него предратна. То утиче да радник и намештеник и чиновник државни или самоуправни, који су пре рата од својих прихода давали 15 до 20% за стан, иза рата морају да дају по 30 до 50, па и више од сто од укупних својих прихода. Шта то значи, кад се од плате даје 15, 20, 30, или 50%, најбоље илуструју ове бројке:

Висина издатка ако од плате иде за кирију

Плата дин.

15%

20%

30%

50%

800

120

160

240

400

1000

150

200

300

500

1500

225

300

450

780

2000

300

400

600

1000

3000

450

600

900

1500

4000

600

800

1200

2000

Прве две колоне, са 15 и 20% означавале су издатке за стан пре рата, док друге две колоне са 30 и 50%, означава.ју издатке по_ слератне. Грађевна делатност приватне иницијативе имала је у виду само један моменат: да градови расту са становништвом, да придошлице немају станова, и да ће они морати, хтели н'е хтели, да станују у њиховим грађевинама, под свим околностима, па макар кирије биле и дупло веће од њиховог предратног нивоа. За резоновање по закону слободне игре понуде и тражње, толико памети је заиста било доста. Али се није водило рачуна о једном другом фактору: да они који долазе у градове, имају своје утврђене приходе, који су реално испод предратних, и да ти њихови приходи, хтели они то или не хтели, аутоматски утичу на куповну способност придошлица у односу према становима у расположивим грађевинама. Шта је била прва последица ове страховите несразмере између грађевне политике