Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 97

био на тражење стана, знаће да се за сваки празан објављени стан отимало, и да .је јагма била толика да станари нису смели ни да питају за висину кирије, а камо ли да се цењкају, јер су други узимали без цењкања. Непосредно после укидања закона о становима за кућевласнике по свима главнијим нашим градовима, а нарочито за београдске, настала су златна времена. Најрентабилније предузеће у то доба била је кућа за издавање под најам. Никакво чудо што је, зато, велики део расположивог капитала јурнуо у ова лукративна предузећа, и што је у Београду, н.пр., од 65 милиона динара у 1921. години, наредне године у градњу кућа уложено већ 235 милиона, а 1923. године 470 милиона диНара — су.ма која преставља рекордну за цело изаратно време за престоницу. У градњу кућа улазили су не само расположиви приватни капитали, него је улазила и спекулација, која није зазирала од позајмица, скупих туђих капитала, плаћајући каматну стопу ко.ја је за грађевинарство нечувена и невероватна, и ко.ја је, неизбежио убиствена, више и сигурни.је него што је спекулација ма на коме другом пољу. Последица слободне погодбе V станбеним односима била је дакле та, да су цене становима због сувише велике гштражње, а због мале понуде, на.јпре нагло скочиле одмах после укидања законских стега. и да су оне у току наредних година. пошто су већ достигле биле невероватну висину, остале на висини, која је била у великој несразмери са предратним киријама. То важи за станове као и за локале. ПОРЕМЕЋАЈИ СОЦИЈАЛНИ Порастом цена становима наста.је нагли поремећај у односу између по.јединих група разне намене у буџетима кирајџија, који су са 90% радници и намештеници, и чиновници, државни и самоуправни. Јер ако су раније од укупних сво.јих прихода за стан требали да одвоје 15—20%, они су сад одједном за стан морали да одвајају 30 до 60% од укупних својих прихода. Тај поремећа.ј између појединих позиција ишао је на штету исхране, на штету одеће и обуће, и на штету свеколиких других културних потреба. Колико .је то фа-тално утицало н'а ове слојеве, најбоље се може видети по томе, кад се утврди да су изаратне плате чиновника јавних и приватних, и радника, реално знатно мање него што су биле пре рата. Када се од реално смањене плате одбије дупло већи проценат за плаћање. станарине, онда је то ништа друго него варваризовање живота широких слојева градскога сганозништва, варваризовање живота дакле свих културних наших центара, које престављају градови свуда, па и код нас.

Ти поремећаји су се, не лако, али подносили, до извесне мере. Али кад су опште привредне прилике утицале да су ови поремећаји у начину живота претежног дела градског становништва унели још већи несразмер између њихове исхране и њихових најнужнијих животних потреба и цена које морају да одвајају за станове, тада се спонтано јавља покрет заинтересованих са жељом да се у односе између власника зграда и закупаца, који слободном понудом и тражњом нису могли бити уређени на задовољавајући начин за оне који су економски слабији — закупце, да се дакле у те односе умеша власт.

Станови подигнути за ренту

Основица за овај захтев .је у следећој констатацији. Индекс цена априла 1931. (10. IV. 1914, = 100) био је:

цене на велико 1238 цене на мало 1530 исхрана 1283 одећа 1728 огрев и осветлење 1442 стан 2222

Цене артиклима падају од реда, аграрним као и индустриским. Цене на велико скоро упола су мање него што су цене становима. И одећа, огрев и осветљење, и срества за исхрану — све је V знатном падању. То падање цен'а на целој лини.ји било би благотворно за масе оних ко.ји живе од својих плата и надница — а који чине 80—90% градског становништва. Падање цена на целој линији значило би, на Другој страни, да се у истој сразмери побољшава положај купаца, јер би у сразмери пада цена повећана била њихова куповна способност. Тиме би њима остајале веће суме на претек, изнад потреба за исхрану, одећу, итд., па би им онда лакше било да плате станарину, макар она и не пала у цени. Али ствар се мења оним часом кад се утврди: да је пад цена изазвао привредну кризу; да је привредна криза изазвала смањење