Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 103

лија у Београду су против сваког мешања власти у закупне односе, јер желе да односи стасају до потпуне сн'ошљивости по сагласности између власника и закупаца по њиховој увиђавности и споразуму. Загребачке занатлије и трговци су, међутим, за радикалну интервенцију власти, која би законом морала да пропише да закупне цен'е становима и локалима морају да падну скроз за 50%, дакле на половину садашњих цена, или још више, тако да највиша цена има да буде равна предратној а нипошто виша, а паритет да се добије кад се предратна цена помножи са 10. Резолуција загребачких удружења чиновника, државних и приватних, намештеника, ралника из приватн'их и државних предузећа, трговаца занатлија, гостионичара, наставника итд. поставља исте захтеве. А са таквим захтевима су се сагласили и преставници кирајџија из многих других места, који су били на анкети Министарства социјалне политике у Београду 25—26 јануара о. г. Није лако ономе коме гори под ногама. Зато је захтев интересаната за снижењем кирија на половину садањих разумљив. Нарочито је он разумљив када се зна да су у местима, где су кирајџије организоване, вршени напори и појединачни и колективнИ, директни и посредством власти, да цене становима буду смањене, па се све свршило без већих успеха. После таквих искустава лако се експлодира и постави захтеве о којима се не размишља до краја и у свима правцима. Пре свега треба имати у виду да закупне цене становима истог положа^а. истог квалитета и исте величине. нису једнаке V Загребу, Љубљани, Сплиту, Новом Саду. Скопљу итд. и Београлу. Београд је у држави иајскупљи гпал са становима и локалима. За њим долази Загпеб, па Сплит, па Сарајево, итд. и најзад Љубљана. Марибор, и места у Дравској бановини, Стан 1 исте величине и положаја ко<и у Београду кошта на по 2000, у Загребу ће коштати 1600, а V Сарајеву 1200 динара, или још мање. Исти је случај и са локалима. Има станова који су издати за потпуно нормалне, нимало претеране цене. А има их опет који су издати пол зеленашким условима, за дупло и трипло веће цене него што они стварно вреде. Сечењем свих цена н'а половину, подједнако у целој држави, како> тражи загребачка резолуција, једне цене би пале испод ноомалних, док би друге остале, ипак, на ненормално 1* висини. А тиме се жељени циљ не би постигао. Апсолутно основан је међутим захтев којји тражи да се у старим, предратним грађевинама, установе цене, које би биле равне предратним са паритетом 1:10. Ако би се тај захтев провео, власници старих грађевина не би имали моралног пра-

ва да се туже, јер они према предратном ништа не губе — док толики други друштвени редови, кад се узму у обзир индекси, још увек стоје далеко испод предратног стања. То важи за све раднике и за све чиновнике, државне, самоуправне, као и приватне. А шта да се ради са киријама у новим изаратним грађевинама? Оне су зидане у разним приликама и под разноврсним погодбама Има власника који су зидали са скупљим или на.јскупљим кредитима, а има их који су зидали са јевтинијим. Осм тога разни су им рокови за амортизовање. Шта значе разне висине каматних стопа на уграђени новац, и шта значи краћи или дуљи рок за амортизацију, говорили смо о томе претходно. Разноврсне околности под којима су нове грађевине извођене утичу да су у њима, кад цене становима и не би биле зеленашке, цене становима исте врсте и на једнаким местима — диаметрално разноврсне. Шта у таквим приликама да се ради? Да ли прописати цене у висини цена становима у предратним амортизованим грађевинама? Не би ли то значило насилно терање у пропаст свих оних који су зидали иза рата, кад се зна да је, у правилу, капитал иза рата био знатно скупљи — па и онај хипотекарни — него што је био пре рата. И за нове грађевине могу се пописати цене. Али не независно од стварних цена коштања грађевине, и према томе не независно од обавеза ко је на куђи леже, него У сваком поједином случају испитати конкретно колико је грађевина стајала и какве су обавезе на њо ј, па према томе одредити виспну кирије. Мерило за висину кирије треба да буде у томе. да узидани капитал не носи власнику ренту веђу од 4%, и да се рок за амортизацију у сваком случају законом продужи на 30 година. То би утицало да знатно падну цене у новим грађевинама, ма колико да би цена њихова и даље била сувише висока за куповчу снагу потрошача иза рата. Тај несразмер бно би разумљив, јер су се куповна способносг потрошача и камата на новац у супротним правцима развијали: она прва је падала, а ова друга је расла. Изнад свега је значајно, да се нормирају на предратном паритету цене у старим грађевинама, и за стансве и за локале. То би унело велику промену у цене какве су сада. Јер док се сада цеие становима и локалима у старим грађевинама одређују према висини цена у новим, и то према онима које су грађене под најтежим околностима и под најтежим условима. оним часом кад би се нормирале цене у стапим зградама на предратни паритет, почеле би да пада ју и цене локалима и с.тановима и у новим грађевинама, па и под условом да оне знатно изгубе од темпа амор-