Општинске новине

Стр. 104

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

тизаци је и од висине рентабилитета, који су раније били замислили. У времену кад су прилике тешке на све сгране треба свуда но нешто одујмити. Ако и не би били социјално увиђавни, али сви они који су политички паметни увидеће то. ШТА ТРЕБА РАДИТИ? Мере за утврђивањем висине цена становима и локалима ма колико да су врло нужне и корисне, нису довољне за решење станбеног питања. Станбено питање се може решити само систематском грађевном акцијом у којој би, плански, учествовала држава, општине, бановине, и интересенти преко својих задруга. Грађевна делатност је за оживљавање градске привреде од првореднога значаја. У толико више данас, јер се налазимо у привредној кризи. За добар почетак. требало би одмах обновити стари закон о становима, са свима његовим конструктивним одредбама, које су одлична основица на којој се може много да уради. РЕЗИМЕ Да резимирамо једновремено све конкретне наше предлоге. Њих се може сврстати у три групе. У прву групу долазе принудне мере за утврђивање висине закупних цен'а становима и локалима. У другу групу долази израда задружног грађевинског законодавства. А у трећу групу долази грађевна делатност. т. ј. набављање сретстава за кретање гоађевинарства. Све три групе чине V ствари .једну целину. ГТрва група спада у ред горућих питања свакодневнице за масе грађана по свима нашим грагговима и траже решење хитно. колико сутра. Друга мера је питање зрелости наше за конструктиван рад А трећа група поетпоставља систематски рад од читавога низа годиНа, за чије извођење би потребно било отмах приступити потребним предрадњама. Да сведемо: 1. Принудне мере за утврђивање висине закупних цена становима и локалима. 1. За станове и локале у старим предратним грађевинама висин'а закупне пене Да се утврди на прецратној висини по паритету 1 према 10 или највише 1:11. 2. У новим изаратним грађевинама цене становима и локалима да се утврде са обзипом на стварне трошкове грађења с тим, да оента на уложени новац несме носити више од 4% а рок за амортизаци.ју да буде 30 ГОдина.

3. Прекорачења овако утврђених цена становима и локалима да се кажњавају по закону о сузбијању скупоће. Казне да буду у висини вишкова за колико буду прекорачене нсрмално утврђене цене под 1. и 2 и 10% од нормалне цене. II, Задружно грађевно законодавство. 1. Донети закон о оснивању грађевних задруга интересената који ће омогућити да два и више лица буду власници сваки свога стана у једној истој општо.ј и за.једничкој задружној грађевини, која може да има више станова. Из старога нашег закона о становима обновити његове конструктивне одредбе о заједничкој грађевној делатности државе, општина, и интересената преко њихових гр^ђевинских задруга. III. Грађевна делатност — сретства. Основати општи грађевински фонд под руководством претставника државе, општина и грађевних задруга. Из овога фонда кроз првих 10 година. дизати само и искључиво задружне куће по градовима и то у размери како то утврди сразмер прираста градова у станонвиштву и несташици станова њима. Доцније се из овога фонда може прећи и на изградњу задружних кућа и по мањим местима и селима. Сретства Грађевног фонда набавили би' би се овим путем: 2. а) Државна хипотекарна банка да улаже у њега редовно сваке године по две трећине од оних сума, које издаје у сврхе грађења у опште; б) увести специ.јалан разрез на непосредне пореске видове у износу од 100 милиона динара годиптње, намењен искључиво задружно.ј грађевно.ј делатности; в) увести специ.јалан прирез н'а неизграђене грађевне парцеле по градовима. а нарочито у центру града; г) увести специ.јалан порез на луксузне станове у градовима; д) општине да буду дужне из редовних буџетских сретстава сваке године V одређеноме проценту од укупних сво.јих прихода да уложе у грађевни фонд; е) у фонд да улазе казне за прекорачење нормалних цена локалима и становима, како су оне означене под Т. 3) напред. 2. а) Задружној грађевној делатности да посвете озбиљну пажњу све општинске новчане установе; б) у Грађевни фонд обавезно да улажу расположива сво.ја сретства све радничке соци.јално-политичке установе (осигурање у болести, пензионо осигурање, берзе итд.),