Општинске новине

Др. Радмило Белић Шшедионица а основа њене органазацаје

Штедионица у погледу своје организације намеће два главна питања за проучавање: питање о њеној заштити и правној природи и питање о основним принципима на којима треба да почива њена организација, Проучавањем првога питања иде се на то да се изведе на чистину разлика између Штедионице и других новчаних завода. Кад се та разлика установи изићиће се из оне збрке која је настала у мешању Штедионице са другим кредитним заводима Другим питањем треба да се поучимо у изношењу главнИх принципа на којима треба да поставимо организаци.ју Штедионице, да би се што сигурније постигао онај главни циљ коме- је установа Штедионица н'амењена. ЗАШТИТА И ПРАВНА ПРИРОДА ШТЕДИОНИЦЕ Кад је реч о правној природи Штедионице, само по себи излази да се њена правна карактеристика може јасно уочити тек упоређењем са другим новчаним установама. Те друге новчане установе су акционарска друштва разних видова. Код нас име .Д1тедионица" врло често се злоупотребљава, т, ј. ставља се у фирму друштва која и по уређењу и по пиљу нимало не опговарају принпипима на којима једна права Штедионица треба да се организује. То долази отуда што се још нема јасан појам о правној и сопијалној природи Штедионице. Ако се баци један поглед само на неколико банака у градовима Спбије читаће се - овакви наслови: „Ваљевска ШтелиоИица". „.Јагодинска Штедионица" итц Мислило би се по фиоми да ту постош збиља градска Штедионица у правом смислу те речи. Међутим кад се прочитају њихова правила. погледа њихово пословање и начин управљања и оснивања, као и утврди њихов циљ, види се да су то у ствари акиионарска доуштва овог или оног виаа Није довољно да један новчани завод поима улоге, па да самим тим стекне поаво да се назове Штедионицом Да би једна установа стекла пуно право на то име треба да се и по свочој опганизацији и по свом циљу изразито разликује од других иовчаних установа. У многим страним законодавствима име ..Штедионица" ужива заштиту. Потреба за заштитом јавила се баш због злоупотреба које врше други новчдни заводи од тот име-

на и тиме доводе у забуну и неприлику необавештене грађане. У Француској одрдба закона, донетог још 20 јула 1895, која садржи ту заштиту гласи: , забрањено је давати име , Штедионица" свим оним установама које не би биле основане према прописима закона од 5 јула 1835.. Оснивачи и директори ко.ји би се огрешили о ову забрану да се казне од 25 до 300 фр. и од три месеца до две године затвора. Судови могу нареди^и објављивање и истицање пресуда као и забрану иошења имена .,Штедионица" под претњом казне накн'аде штете з.а сваки дан задоцњења у извршењу судске одлуке". У Италији текст такве одредбе је следећи: „Ниједна установа ко.ја не би била уређена према горњим правилима, не може се назвати Штедионицом чак и онда када би вршила какве операције сво.јствене Штедионици Казниће се нозчано до 3000 лира администратори, директори установа и одговорни чланови ко.ји би се огрешили о прописе чл. 48". У Чехословачкој текст забране је овако стилизован: Назив ,,Штедионица" могу узети само оне финансиске установе ко.је одговарају наређењима овог закона (Закон о Штедионицама). Ни.је допуштено да се име ..Штедионица" комбиновано са доугим речима уиоси у фирму или узима за назив .једне установе која се оснива на каквој другој правној бази. Назив „уложна књижица за штедњу" може бити дат само књижицама које издаје Штедиочица основана на бази садашњег закона". У Америци питање Штедионица није регулисано једним посебним федералним законом. То је питање пропуштено законима саставних државица, У посебним државицама питање о заштити имена „Штедионица" регулисано је општим законодавством о приватним финансијама. Ти се закони називају једним општим именом ћапкш# 1ашб. Тако је Њујоршка Држава у намери да заштити име „Штедионица" унела у банкарски закон, § 279, следећу одредбу: , Ниједна банка, националн'о удружење банака, компаније, појединац, друштво, регистровано удружење, осим Штедионица или удружења за штедњу, не може се служити изразима „бауш^" или „5аУ1П§з" или томе слично у својим банкарским пословима, или вршити публикацију, или растурати штампане списе, или излагати афише који садрже речи „8аут§" или „Заут^б" или њему слично и ниједн'о лице или друштво