Општинске новине

Слободан Ж. Видаковић

Наши соиијални ироблгми VII ПРОБЛЕМ ЕГЗЕКУЦИЈЕ

Тешка грозница финансиске кризе затресла је и Југославију, а у њој изгледа понајвише Београд и широке масе његовог и иначе сиромашнОг грађанства. Код нижих државних и самоуправних службеника, радника и занатлија она се манифестује у немогућности да одговарају свима својим обавезама, да набављају и најнеопходније њихове породичне потребе, и у сталном опадању потрошачке моћи. Многобројни случа.јеви на периферији Београда показују, да су сиромашне кирајџије, притешњени кризом, прогласили сами за свој рачун мораторијум, и ие плаћају месецима кирију. То је пре било спорадично; а сада овај неизбежан појав узима озбиљне размере. Менице се у маси протествују. Као никада до сада. Једна само београдска радња, која ради са отплатним штофовима, има преко 470 нерегулисаних меница. Има пуно престоничких радњи, чији праг по неколико дана не прекорачи нога потрошача. Чак и имућнији људи са тупом резигнацијом гледају како економски тону, и како се таласи краха склапају над њиховом главом. У оваквом стању све су наде упућене у државу. Вера још није утрнула. Свет из дана у дан очекује боље дане али нико не зна одакле ће они доћи, и у чему ће се они састојати. I У таквим часовима, власти нарочито егзекутивне власти, и државне и самоуправне, треба да имају много такта према и ин'аче осетљивој и болној ситуацији већине грађана. Такт је у данима привредног цветања један леп знак високе културе; у данима пр}Гвредне депресије широких маса — он је социјални императив!. . Криза је из града захватила и село, а преко села пооштрила до неподношљивости првобитну кризу града. Економска ситуација села ништа није лакша и док се она не реши не може се решити ни криза града. За последњих пет година процес пауперизације села бива све јачи. Што је најгоре, то пропадање нашег села и малог сеоског газдинства не врши се под утицајем напредне пољопривредне индустрије и савршенијег начина производње, што би ипак био бар знак привредног прогреса, него оно пропада исцеђено зеленашким зајмовима, а

остаје и даље привредно исто онако примитивно као што је било и пре тридесет година! Због тога питање економске заштите сељака, кога штити § 471 грађ. суд. поступка, није ни мало просто као што многи код нас мисле и покушавају у јавности да преставе. Политичари су се наши одавно поделили у два завађена табора: једни су за укидање поменуте законске привилегије, која сељаку штити минимум земље, стоке, хране и другог неопходног привредног инвентара. У тој законској повластици они гледају вештачку препреку привредном и кредитном развићу, једну преживелу установу, пониклу у доба наших економски патријархалних односа, када је потреба заштите земљорадника представљала привредни императив. Други табор стоји на супротном становишту и жучно се бори да се у те земљорадничке привилегије никада не дира, као у фетиш, јер су они срасли са демократском душом српског сељака. У ствари и један и други табор имају право само у пола. Као и у многим социјалним проблемима, тако и овде, истина лежи по среди. Тражити данас укидање ове законске привилегије значи оставити девет десетина нашег земљорадничког света на милост сељачким шајлоцима, који ће га буквално довести до просјачког штапа са својим зелеНашким зајмовима, са интересом на интерес и пеналама, које се уносе унапред као повећање главнице зајма, и које са свима врстама хајдучког интереса износе невероватан интерес од 300, 400 и 500%! Зато, док се год у нашој држави не развије индустрија, градска >и сеоска, нарочито агрикултурна машинска произзодња, и док она место пауперизације села не почне да врши процес пролетеризацнје ова законска привилегија из § 471 грађанског судског поступка не само да није социјално реакциона, не само да није неправична и нецелисходна, него је санкционисана најживотнијим интересима нашега народа и његовом блиском будућношћу. Али и ако садашњи развитак економских односа на селу тражк неминовно одржање тих привилегија, то не значи да развитак тих привредних односа можда у догледној будућности неће изазвати њихово укидање! Од тих привилегија не-