Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. Ш

сме се стварати фетиш и догма! Али ће једнога дана доћи време када ће те законске привилегије представљати тесан челични обруч за набујале привредне снаге села и као што оне данас те привредне снаге социјално штите, сутра ће их гушити и парализовати. Пада у очи да готово све балканске државе, Бугарска, Румунија, Грчка, па и европска Турска, живо настојавају да се проблем заштите земљорадника и његовог спасавања од запенушених чета сеоских и паланачких зеленаша што пре и што социјално и економски позитивније реши. Румунија одлази чак тако далеко да ових дана наређује принуднтг унутрашњи зајам ради раздужења својих сељака. Није само наше село презадужено. Д-р Стојанов пише да се у бугарском селу не може више да промени већа банкнота од 10 лева. Нико нема пара као да су оне неким волшебним путем ишчезле у ваздуху. Оно мало зајмодаваца, што их имају, траже убилачке интересе и гарантије, какве ретко ко у ствари може да пружи ... Такав се исти појав среће и код нас. Само што је код нас поред села и град — нарочито градови сиротиње као што је Београд — у истој ако н'е и горој финансиској ситуацији. Можда ми још не морамо мислити ни на најблажије форме мораторијума, кога су прогласиле већ неколике европске државе, нити на инфлацију, која је, на пример, за Америку само питање дана, али ипак зато морамо хитно предузети низ мера за ублажење ове ситуације села и града. У овом моменту, док се још не испитају извесни појави и не сачекају резултати предузетих мера — за нас је једно од најважнијих питања, питање егзекуције. Зато њему хоћемо и да посветимо ове редове. * Посматран на први поглед, проблем егзекуције се појављује као искључиво правни проблем, који нема ничега за.једничког са социјалном политиком. Али после дубље и свестране анализе свега онога што је у органској вези са њим, анализе наглог пропадања наших економски нејаких породица — проблем егзекуције открива све карактерн'е особине социјалног проблема зш ^епепз, од чијег правилног решења зависи добрим делом и психичко расположење народа, и његов економски стандард. Јер под социјалним проблемима, по речима Д-р Пикара, разумевају се сва она друштвена питања, која тангирају моралне и материјалне интересе широких народних маса, изазива.ју тешке реперкусије: моралне, здравствене или материјалне природе, и утичу на снижавање општег животног стандарда у маси. Ако се узме, да је Пикарева дефиниција тачна — а она је несумњиво тачна, и ако по

нашем мишљењу не и потпуна — онда је питање егзекуције грађанских пресуда V маси, по превасходству социјални проблем. а не само правни и административни. За разумевање наше тезе треба ући дубоко у данашњу социјално-економску ситуацију широких народних слојева. Наш земљораднички свет, до скора један од главних ималаца новца, сада је н'е само неликвидан у највећој мери, него и инсолвентан, презадужен, и што је најгоре, наш народ највећим делом дугује зеленашима или опскурним банкама. Изузетака има, али је њих, на жалост, мало. У граду су сви дужни до грла: и трговац, и чиновник, и занатлија, и радник. А над свима њима: и банке, индустрије, велика предузећа. Једна савесна и об.јективна анкета открила би сву страхоту ситуације. Код других европских народа, изузимајући Француске и Скандинавских државица, стање је још и горе. Неколико од тих држава прогласиле су или мораторијум или предмораторно стање. Није онда тешко замислити. колико се деликатности и државничке мудрости мора унети у опште у сав егзекутиван рад државних и самоуправних власти. У овим данима мучне финансиске депресије, привремена обустава егзекуције или бар ублажавање њено појављује се као неодложан акт државне потребе. Чак и под најнормалнијим приликама, наш је законодавац у формалном поступку из чисто социјалних мотива предвидео читаву серију претходних радњи, ко.је укупно својом прилично дугом процедуром дају дужнику маха и могућности да сво.ју обавезу испуни без принудног поступка и без великих, често катастрофалних материјалних жртава. Данас ни многе државе нису лнквидне, ни многе велике банке исто тако. Шта се онда може очекивати од широких маса народа, нарочито од његових економски најслабијих редова?! Има ли рачуна држава да дозволи да се у овим тешким часовима појачава гомила социјалних незадовољника и гомила фаланга бескућника?! Држава ће, како чујемо, најбржим путем утврдити колики је спољни дуг нашега пословног света, а колики унутрашњи. Чак су извесни одлучни кораци и учињени у том смеру. И док се држава труди да правилно схвати сву озбиљност ситуаци.је и изнађе начине да се из ње изађе што брже и са што мање потреса, дотле разни извршни органи као да не схватају н'и деликатност сво.је улоге, ни оловну тежину економске депресије, која цео свет притискује. Истина од већином младих и недовољно искусних егзекутивних сргана и не може се захтевати, да се они У свом мање више механичком раду, уздигну до ове државничке висине. Најзад. то се не