Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр 11о

У многим јужно-америчким државама, егзекутивни се поступак још више прсдужава само да би дужник могао да то међувреме искористи и своје обавезе регулише без финансиских потреса или краха. У Пруској — земљи дисциплине и бирократизма — данас су егзекутивне власти на страни дужника, ко.јима се чине све могуће олакшице... Као што смо већ нагласили онај читав низ временских процедура у формалном поступку и донет је зато да се дужнику омогући да своју угрожену материјалну ситуацију спасе. Од тих формалних процедура не може да одустане ни дужник, баш ка(д би и хтео, ни поверилац, ни власт. Оне су донете у јавном интересу, као> што је одредба § 471 грађанског суд. поступка о сељачкој окућници, донета такође у јавном интересу. И ако суд није дужан да о овим формалностима води рачуна ех оНШо, сем о привилегијама из § 471 грађ. суд. пост., он је ипак дужан после сваког указивања на њих, да целу егзекутивну радњу уништи као несаобразну закону и оним његовим чисто социјалним интенцијама. Код н'ас не само да не постоји протекционистичка политика према мали1м дужницима, него постоји једна неразумљива и несоцијална хајка на њих, која је, према нашем сазнању, обухватила целу државу, све н'аше градове, те се намеће хитна потреба да се умешају и више власти, и узму ствар у сво.је руке, и једним прецизним расписом објасне извршним чиновницима шта је њихова дужност у извршењу судских пресуда, решења и забрана. Нарочито да им нагласе да су њихова експедитивност и недопуштена ревност не само противни интересима огромне већине грађана у овим часовима економске кризе, него и јасним одредбама формалног грађанско-судског поступка. Да би се избегли сукоби, лична разрачунавања и евентуални криминали, државна власт примила је на себе да врши улогу егзекутора у грађанским односима. У томе је није опредељивао никакав други мотив, сем дужности да заштити безбедност и не допусти повреду правног поретка. Да није гра1>анска егзекуција никакво високо суверено право државе на.јбоље се види из тога што има у свету пуно приватних установа као хипотекарних завода, банака и ломбардних • установа, које имају право егзекуције. Према томе, државни органи у егзекуцији морају бити високо изнад странака, изнад и -повериоца и дужника. Ни једним својим акгом извршни орган не сме да покаже пристрасност, нити претерану ревност, да, а 1оиз рпх утера новац у џеп повериочев! Има Данас пуно правних писаца у Немачкој који чак н'и оно мудро, државничко и неоспорно високо социјално држање егзекутивних пруских органа — који се из државно-социјал-

них обзира држе данас на страни дужника — принципијелно не одобравају налазећи, да егзекутивни државни и општински органи не смеју бити чак ни на страни дужника, исто тако као ни на страни повериоца, пошто би их такво поступање дегредирало на ниво повериочевог или дужниковог агента. Да је ово чисто научно, схватање тачно и са гледишта закон'а и са гледишта државне политике, види се из духа нашег грађанског закона. По њему судови суде грађанске спорове само на основу поднетог доказног материјала. Никакво истраживање истине није ех оНЛЈо допуштено по грађанском закону. Па кад то важи као императив за пресуђивање, важи ео 1рзо и за извршење тих пресуда. Држава је дужна да штити јавни поредак, али не и појединачне интересе поверилаца, који као грађани могу бити често мање исправни од својих дужника. Интереси поверилаца довољно су заштићени законом и јавним и приватно-правним исправама о дугу,. које поседују. Нажалост, код нас се у последње време одомаћио сасвим друкчији поступак. Под утицајем заинтересованих адвоката створена је временбм једна пракса, која нема оправдања ни у закону, ни у државној социјално.ј политици. Створило се уверење, да су извршни органи дужни да изврше једну судску одлуку у корист повериоца, па ма шта било! Свет је дошао до уверења да је дужник остављен самом себи на једној страни, а на другој се концентришу поверилац, старалац, процениоц, па и сам извршни орган. Полако и постепено култивисан је у пракси један кратак и брз поступак. Према њему ствар се одиграва овако: полази читава експедиција дужниковој кући. Ту су: егзекутивни органи, поверилац, често његов адвокат, процениоци, старалац и кочијаш са таљигама или шпедитерским колима. Отпочиње попис. Читава офанзива на дом грешног дужника. Професионални процениоци, поверилац и професионални старалац прерију целу кућу као гранатама. Све се претресе, преврне, испретура. Знатан се део одвоји. О државини се суди лаконски: муж је глава куће и државина је његова. А што је то у противности са законом, и са н'ауком, и са одлуком опште седнице државног савета, то нико и не пита. Наступа погађање. Старалац и поверилац траже да се све пописане ствари баце на кола и носе. Кочијаш злобно посматра овај спектакл, који се можда недавно одиграо и у његовој кући. Поверилац тражи нешто пара, а на остатак меницу, овога пута потписану и од жене и од мужа. Понеки поверилац у поверењу тражи меницу са фалсификованим потписом. Онда је сигурнији. Старалац без много резерве тражи 3—400