Општинске новине

Др. Драгољуб Аранђеловић

Пишање грађевинск

Буџет Београдске општин'е за 1932 годииу примљен је после двонедељне дебате у општинском одбору. Као сваке тако и ове године основни тон у говорима свију одборника била је жеља за штедњом, ове године још и појачана тешком кризом, у којој калазимо. Сваки је говорник тражио да се штеди, али ни један није пронашао начин како се то може уштедети нека значајнија сума. Јер то што ће се са неколико поопената више смањити плате општинском суду и особљу Београдске општине преко онога штп је већ у овогодишњем буџету учињено, не представља неку знатну штедњу, нити би услед тога појевтинио живот у Београду и дажбине општинске биле мање . .. Сви говорници, а зацело и сви грађани београдски, жале се да је вода у Београду скупа, електрика скупа, трамваји скупи, разне општинске таксе да јако притискују, и сви траже смањење. Али у исто време сви траже добру, здраву и јевтину воду у довољној количини, исправно осветлење. уредан трамвајски саобраћа.ј, лепо калдрмисане и чисте улице. Претседник општине прима сваке недеље депутације појединих предграђа, које износе тешке прилике, под којима ова предграђа живе, и чији становници — пошто су се никога не питајући, населили — траже калдрму, воду : осветлење, школе... А нико да се запита како се може штедети и како издатни Београдске општине могу бити мањи са оволикиу грађевинским реоном? Нико да помисли може ли бити вода јевтинија кад се пумпа у Макишу тера кроз једну огромну мрежу цеви чак скоро до Вишњице, до Мокрог Луга, до Бањице?.. Кад треба калдрмисати и најудаљенију периферију, кад треба подизати школе на Вождовцу, Душановцу и другим периферијским крајевима?.... Основно је, дакле, питање штедње у београдској о^штини у суштини питање београдског грађевинског реона. Све друге штедње на личним и материјалним издатцима јесу

ситнице према оно.ј штедњи, која би се постигла кад би питање београдског грађевинског реона било решено онако како то одговара потреби једне престонице — која има да буде варош а не поварошено село— и финансијским средствима београдског грађанства. .. На жалост, на овом питању осим писца ових редака, нико< се није од одборника задржаО', нико о њему није ни речи проговорио. Ја разумем врло добро зашто се је тако ћутањем прелазило преко овога на.јзначајнијега проблема Београдске општине. Али једно горуће питање неће бити скинуто са дневнога реда само тиме што се преко њега ћутањем прелази. Доћи ће моменат када ће и општинска управа и општински одбор мора?1и да се позабаве грађевинским реоном и када ће тражити да се он сведе на разумне границе, у којима ће се Београд имати да изграђује као варош сразмерно финансијској моћи својих грађана. А тај моменат ни.је далеко. Јеп те грађевински реон Београдске општине доведен' до такве апсурдности, да се и највећем поборнику „цветних вароши" кожа на.јежи кад помисли: како ће ових 230.000 већином сиромашних и средњег имовног стања Београђана наћи новаца да колико толико уреде ову престоницу, ко.ја се већ развша око нове Опсерваторије код Лаудановог Шанца, чије се куће налазе већ у варошком реону се$ш Бањице, које већ допиру до Вишњице. Миријева, Раковице ... Сетиће се једнога дана и општинска управа и одбор да се ове огромне грађевинске просторије, по којима се раштркао Београд, не могу снабдети ни водом, ни калдрмом, нити могу добити школе, пијаце и друге установе са оволиком и овако имућним београдским становништвом; сетиће се да Београд мора бити једном варош суженога грађевинскога реона, ко.ја ће ићи V виснну, и бити снабдевена свима удобностима и хигијенским установима великих градова. а не по-