Општинске новине

Стр. 92

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

варошено село, у ко.јем грађани сада истина могу имати мале баштице, држати живину и хранити свиње, али не могу имати довољно здраве водоводске воде, ни модерне калдрме, ни уређене пијаце, ни школе, ни цркве, ни друге установе неопходне за једно варошко насеље... Кад се исцрпе имовински извори београдског грађанства, сетиће се онда и Београдска општинска управа и одбор, да се с оволиким грађевинским реоном Београда, на којем треба да живи два милиона варошана, не може уредити варош. чије становништво не прелази број од 230 000 већином сиромашног или средшег имовног стања грађана... И тражиће онда да се грађевински реоп сужава и сведе на разумну меру путем измена постојећих закона У том низу мисли ја сам у буцетској дебати само нагласио а сада хоћу нешто више да развијем иде.ју ограничења београдског грађевинског реона и његовог изграђивања. Београдски грађевински реон имао би се, по мом мишљењу. поделити V три грађевинске зоне, које би од прилике биле ове: а) зона скупљих кућа за становање и дућана; б) зона јевтинијих; в) зоне нагјевтинијих кућа и дућана. Она прва зона обухватала би центар вароши, дунавску падину, до од прилике ул. Страхинића бана. од савске падине улице Коаљице Наталије, Балкапску до ове, улине Поенкареову до Хилендаоске и Жоржа Клемансоа, Западни и Источни Врачар до Београдске улице; зона јевтинијих станова обухватала би дунавску падину од Страхинића бана до Душанове, рачунајући ту и ову, од покве Св. Александра Невског низ Дунав ка Кланици до извесне тачке. Хилендарску и њој ближе улице, Жоржа Клемансоа до Таковске. Таковску до Палилулске основне школе, Битољску, Краља Александра до Београдске, улице између Београдске, Шумадијске, Молесове, Краља Александра; зона најјевтинијих станова обухватила би у главном целу Палилулу: између улица Краљице Марије (Ратарску), Таковске од палилулске основне школе па све до близу Кланице, Гробљанске улице. за тим све улице од Душанове ка Дунаву, све улице испод улице Краљице Наталије, Сарајевску улицу. На Савинцу би требало реон такођб ограничити и он би био и сувише велики кад би му Чубурски поток био граница. Јер се и тај огромни а сада ве-

ћином партерским кућама изидани простор не може уредити као што једна варош мора бити уређена (калдрмисати, каналисаги, направити пијаце, школе и др.), без огромних материјалних средстава које београдско' грађанство не може поднети. Кад би Београд тако био подељен у зоне, онда би грађани, који би се са својим зградама и становима нашли ван грађевинскога реона, имали да образују засебне општи не, које би доцније, кад би се уредиле, могле ући у састав Београдске општине. Наравно да би Београдска општина. у границама могућности, имала свесрдно да помаже ове нове општине у њиним тежњама да се уреде као варошке општине. Тако .је рађеж> и у доугом свету и тако је постао велики Париз, Беолин и други градови. Нигде у напоедном свету нема да власници земљишта у близини градова испарцелишу своје њиве и ливаде, да те парцеле продаду по скупе цене за зидање кућа, па да се онда од дотичног града тражи да о трошку својих грађана уређује некадашње њиве и ливаде, а централни делови града да остану празни... Али, наравно, Општина беогоаиска мооа водити рачуна и о томе да грађанима омогући јевтиније станове у грађевинским зонама. Треба дакле свет, кош је напустио и због скупих станова а не само из жеље за сеоским животом, ужи грађевински реон Београла, и настанио се по кућама и кућицама изгргђеним на њивама и ливадама. враћати V прави Београд и настањивати га V њем\'. Прави Београд је празан. Колико 1 'ош има кућа V Београду са самим приземним згрздама. . У Палилули, тако близу центра, могла би се настанити још читава једна варош подижући куће само са једним спратом! Широка улица Краљице Марије (Ратарска) пуна је кућица. а на њихово- место треба подићи троспратне згоаде. Тако је и по другим крајевима. Кад би се само она најјевтинија зона попунила вишеспратним зградама, могло би се цело становништво са периферије преселити у ову зону . . . Како, дакле, потпомагати и олакшавати изградњу кућа у најјевтинијој зони? Општина београдска могла би давати воду за ту зону по јевтинијој цени 15 до 20 од сто нормалне цене, осветлење такође јевтиније, израду тротоара такође. Пијачне кирије на